„Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 73/2019 – dalje: Zakon), koji je stupio na snagu 1. januara 2020. godine, uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika, organizacija računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti i nefinansijsko izveštavanje, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

U predmetnom zahtevu poreskog obveznika „AB“ d.o.o, između ostalog navedeno je sledeće:

• „AB“ d.o.o. je preduzeće čija je pretežna delatnost restorani duž autoputa, i organizacija u ovom privrednom društvu je proizvodnja, odnosno pružanje ugostiteljskih usluga (hrana i piće) sa tačno utvrđenim normativima;
• da bi povećali prodaju svojih proizvoda (hrane i pića) ovo preduzeće često koristi priliku da vozačima autobusa kao i vodičima koji svrate u njihov objekat daju proizvode iz svog asortimana bez naknade, a sve u cilju povećanja prometa.

Odredbama člana 42. stav 7. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, br. 95/2014 – dalje: Pravilnik) koji se primenjuje zaključno sa finansijskim izveštajima koji se sastavljaju za 2020. godinu, propisano je da se na računu 535 – Troškovi reklame i propagande, iskazuju usluge po osnovu izvršene reklame i propagande, kao i troškovi po osnovu reklamnog i propagandnog materijala.

Odredbama člana 44. stav 3. Pravilnika utvrđeno je da se na računu 551 – Troškovi reprezentacije, iskazuju izdaci za reprezentaciju, uključujući i vrednost sopstvenih proizvoda, robe i usluga.

Želimo da ukažemo da svako pravno lice treba da, razgraničenje troškova reklame i propagande s jedne, odnosno troškova reprezentacije s druge strane, uredi u skladu sa svojim opštim aktom.

Evidentiranje poslovnih promena (uključujući i gore navedenih) vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava u smislu Zakona.

Prilikom utvrđivanja da li određeni trošak treba smatrati reklamom i propagandom ili reprezentacijom, trebalo bi poći od pravila da su usluge učinjene za reklamu i propagandu namenjene pod istim uslovima većem broju lica (nepoznatih), za razliku od usluga učinjenih za reprezentaciju koje su namenjene samo unapred određenim (poznatim) licima.

S obzirom da su izdaci u vidu proizvoda i ugostiteljskih usluga usmereni na povećanje prodaje namenjeni samo unapred poznatim licima (u konkretnom slučaju, a prema podacima iz zahteva, navedeni su isključivo vozači autobusa i turistički vodiči), smatramo da bi navedene rashode trebalo evidentirati kao troškove reprezentacije. Napominjemo da bi svako pravno lice, svojim opštim aktom, trebalo da detaljnije uredi pitanja odobravanja i visine troškova reprezentacije.“