Porez na imovinu - Biljana Trifunović

Porez na imovinu

Utvrđivanje obaveze po osnovu poreza na imovinu u slučaju kada na nepokretnosti koja je u javnoj svojini privredno društvo ima uspostavljenu državinu bez pravnog osnova

Ako na nepokretnosti koja je u javnoj svojini pravno lice ima uspostavljenu državinu bez pravnog osnova, za tu imovinu pravno lice je obveznik poreza na imovinu po osnovu državine

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00446/2020-04 od 19.8.2020. godine)

​Prijavite se na našu listu da bi nastavili sa čitanjem...

​Ceo ​tekst je dostupan svima koji se prijave popunjavanjem forme ispod. Prijave je potrebna samo jednom, ​tekst je posle toga stalno dostupan i besplatan.

“Prema odredbi člana 2. stav 1. Zakona o porezima na imovinu (“Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, “Sl. list SRJ”, br. 42/2002 – odluka SUS i “Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US, 47/2013, 68/2014 – dr. zakon, 95/2018, 99/2018 – odluka US i 86/2019 – dalje: Zakon), porez na imovinu iz člana 1. tačka 1) ovog zakona (dalje: porez na imovinu), plaća se na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na:

1) pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine preko 10 ari;

2) pravo zakupa, odnosno korišćenja, stana ili kuće za stanovanje, konstituisano u korist fizičkog lica;

3) pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta;

4) pravo korišćenja nepokretnosti u javnoj svojini od strane imaoca prava korišćenja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;

5) korišćenje nepokretnosti u javnoj svojini od strane korisnika nepokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina;

6) državinu nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen;

7) državinu nepokretnosti u javnoj svojini, bez pravnog osnova;

8) državinu i korišćenje nepokretnosti po osnovu ugovora o finansijskom lizingu.

Kad na nepokretnosti, pored prava svojine, postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina, iz člana 2. stav 1. tač. 2) do 5) i tač. 7) i 8) ovog zakona, odnosno u slučaju iz tačke 6) tog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine (član 2a stav 1. Zakona).

Prema odredbi člana 4. stav 1. Zakona, obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne knjige), koje je na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije imalac prava, korisnik ili držalac, iz člana 2. stav 1. Zakona na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa čl. 2. i 2a Zakona.

Status obveznika poreza na imovinu ne može biti osnov za sticanje bilo kog prava na nepokretnosti (član 4. stav 7. Zakona).

Prema odredbama člana 10. stav 1. Zakona, obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.

Odredbom člana 10. stav 7. tačka 1) Zakona propisano je da se, za svrhu oporezivanja porezom na imovinu, danom sticanja prava smatra:

1) kad je osnov sticanja pravni posao – dan zaključenja pravnog posla, osim:

(1) kad se pravo stiče na nepokretnosti kao budućoj stvari, danom sticanja prava smatra se dan primopredaje, odnosno dan stupanja u posed te nepokretnosti;

(2) kad je osnov sticanja ugovor o doživotnom izdržavanju, danom sticanja prava smatra se dan smrti primaoca izdržavanja, osim kad je doživotno izdržavanje ugovoreno, i to:

– u korist više lica, tako da se svojina prenosi na davaoca izdržavanja danom smrti poslednjeg primaoca izdržavanja, odnosno ugovorom određenog primaoca izdržavanja, danom sticanja prava smatra se dan smrti lica kojim se vrši prenos prava svojine na davaoca izdržavanja;

– u korist trećeg lica tako da svojina prelazi na davaoca izdržavanja danom smrti lica sa kojim je davalac izdržavanja zaključio ugovor (dalje: saugovarač), danom sticanja prava smatra se dan smrti saugovarača;

(3) kad je osnov sticanja ugovor o statusnoj promeni – dan registracije statusne promene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija.

Prema odredbama člana 20. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa (“Sl. list SFRJ”, br. 6/80 i 36/90, “Sl. list SRJ”, br. 29/96 i “Sl. glasnik RS”, br. 115/2005 – dr. zakon – dalje: ZOOSPO), pravo svojine stiče se po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom.

Po samom zakonu pravo svojine se stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od ne vlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom (član 21. ZOOSPO).

Prema odredbama člana 4. st. 1. i 2. Zakona o prometu nepokretnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015), ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Za posao iz stava 1. ovog člana isključivo je nadležan javni beležnik na čijem se području nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora. Ako se nepokretnosti koje su predmet ugovora nalaze na području više javnih beležnika, nadležan je svaki od tih javnih beležnika. Ugovor koji nije zaključen na način iz st. 1. do 3. ovog člana, ne proizvodi pravno dejstvo.

Prema odredbama člana 133. stav 12. Zakona o stečaju (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011 – dr. zakon, 71/2012 – odluka US i 83/2014), koje su bile u primeni do 24. decembra 2017. godine, kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi pravo svojine na kupljenoj imovini bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu. Stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti po pravnosnažnosti rešenja odgovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom.

Odredbama Pravilnika o utvrđivanju Nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom – Nacionalni standard o načinu i postupku unovčenja imovine stečajnog dužnika – Nacionalni standard broj 5. (“Sl. glasnik RS”, br. 13/2010), između ostalog, propisano je da stečajni upravnik sa proglašenim kupcem sastavlja ugovor o kupoprodaji i nakon toga sačinjava zapisnik o primopredaji predmeta kupoprodaje.

Po zahtevu Ministarstva finansija, broj: 011-00-00446/2020-04 od 15. jula 2020. godine, upućenog Ministarstvu privrede kao stručnom obrađivaču zakona kojim se uređuje stečaj, za davanje mišljenja da li je i kada kupac u konkretnom slučaju stekao pravo svojine na nepokretnostima kao delu imovine pravnog lica – stečajnog dužnika koje su bile predmet javne prodaje, a imajući u vidu odredbu člana 133. stav 12. Zakona o stečaju i ako je kupac stekao pravo – koji akt je osnov sticanja prava (s obzirom na to da se prema zakonu koji uređuje promet nepokretnosti, koji je bio u primeni 13.4.2014. godine, ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje u pisanoj formi, a potpisi ugovarača overavaju od strane suda), Ministarstvo privrede je pismom broj: 011-00-75/2020-05 od 18. avgusta 2020. godine, dostavilo izjašnjenje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika II broj: 07-1083/2020-03 od 5. avgusta 2020. godine (dalje: Izjašnjenje). Prema tom izjašnjenju: “Za potrebe prodaje izvršena je procena stečajnog dužnika u kojoj je kao predmet procene pod tačkom 3) procena vrednosti nekretnina – zemljišta, vršena procena zemljišta koje je u državnoj svojini Republike Srbije na kome pravo korišćenja ima “E…” doo Surčin te da je predmet procene, pored ostalog, i zemljište bez kuće, površine 22 a 08 m2, koje je prema popisnom listu KO Surčin, KP 1058 u vlasništvu Republike Srbije, kao i kuća bez zemljišta u vlasništvu M.S. i M.D. Stečajni upravnik je u prodajnu dokumentaciju uvrstio kao predmet prodaje i navedenu imovinu koja nije u vlasništvu stečajnog dužnika. Oglas o prodaji imovine objavljen je dana 12. septembra 2014. godine u dnevnom listu “POLITIKA” i “DANAS”, a javno nadmetanje je održano 13. oktobra 2014. godine. Na javnom nadmetanju je učestvovao samo jedan učesnik “G…” iz Surčina, koji je prihvatio početnu cenu od 63.870.000,00 dinara i ponudio 63.871.000,00 dinara, pa je i proglašen za kupca dela imovine stečajnog dužnika Fabrika stočne hrane u Surčinu i isti je izvršio uplatu ponuđenog iznosa. Stečajni upravnik je sa kupcem sačinio zapisnik o primopredaji imovine dana 1. novembra 2014. godine.”

Pored ostalog, u izjašnjenju se navodi: “Dakle, pravo svojine stiče se na osnovu pravnog posla – zaključenog ugovora koji mora da bude overen od strane ovlašćenog javnog beležnika, u skladu sa citiranim odredbama Zakona o osnovama svojinsko – pravnih odnosa i Zakona o prometu nepokretnosti, dok je promet građevinskog zemljišta posebno regulisan Zakonom o planiranju i izgradnji, kao posebnim zakonom, kojim je različito regulisana situacija kada je u pitanju izgrađeno i neizgrađeno građevinsko zemljište, pri čemu izgrađeno građevinsko zemljište je definisano kao zemljište na kome su izgrađeni objekti namenjeni za trajnu upotrebu, dakle ne i objekti koji su privremenog karaktera ili bez odobrenja za gradnju.

U konkretnom slučaju stečajni upravnik i kupac imovine stečajnog dužnika nisu zaključili kupoprodajni ugovor, iz razloga što je javni beležnik odbio overu ugovora jer građevinsko zemljište koje je bilo predmet kupoprodaje nije u svojini stečajnog dužnika i što stečajni dužnik ima pravo korišćenja istog te kao takvo nije u prometu, a na katastarskoj parceli broj 1058 KO Surčin i objekti na istoj koji su predmet prodaje je upisana M.D. sa pravom korišćenja, dok su dva nelegalna objekta, jedan u državini M.S., drugi u državini M.D.

Javni beležnik je obavestio stečajnog upravnika da u situaciji i da su sačinili i overili kupoprodajni ugovor u skladu sa nacrtom koji je stečajni upravnik dostavio, kupac ne bi mogao da upiše svoje pravo u katastar nepokretnosti za koje je platio kupoprodajnu cenu, odnosno radilo bi se o ništavom ugovoru suprotnom prinudno-pravnim propisima.

Privredni sud u Beogradu nije doneo rešenje kojim konstatuje izvršenu prodaju, a što bi bio osnov za uknjižbu novog vlasnika, upravo iz razloga što kupoprodajni ugovor nije zaključen.

Iz napred iznetog proizlazi da prodaja konkretne imovine stečajnog dužnika koja je bila zakazana za 13. oktobar 2014. godine nije sprovedena s obzirom na to da nije zaključen i overen kupoprodajni ugovor između stečajnog dužnika kao prodavca i “G…” kao kupca, niti je stečajni sudija doneo rešenje kojim konstatuje izvršenu prodaju.

Stoga “G…” nema osnov za sticanje prava svojine na konkretnoj imovini, pa samim tim nije ni postao imalac prava svojine na istoj.”

Prema tome, pod pretpostavkom da na nepokretnostima konkretne Fabrike stočne hrane u Surčinu ne postoji državina i korišćenje nepokretnosti po osnovu ugovora o finansijskom lizingu, ni državina nepokretnosti u javnoj svojini bez pravnog osnova, kao ni pravo korišćenja građevinskog zemljišta površine preko 10 ari u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni režim građevinskog zemljišta, porez na imovinu na te nepokretnosti plaća se na pravo svojine, a poreski obveznik je imalac prava svojine. S tim u vezi, u slučaju kad “G…” nije zaključio ugovor po osnovu koga stiče pravo svojine na konkretnoj imovini (niti je pravo svojine stekao po drugom osnovu), nije obveznik poreza na imovinu na pravo svojine (već je obveznik imalac prava svojine).

Međutim, ako na nepokretnosti Fabrike stočne hrane u Surčinu koja je u javnoj svojini “G…” ima uspostavljenu državinu bez pravnog osnova, za tu imovinu obveznik je poreza na imovinu po osnovu državine.

Takođe, ako je “G…” u državini nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen – obveznik je poreza po osnovu državine.“

Transferne cene

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Dejan Trifunović
 

Pitanja i odgovori
close
Ukoliko želite da primate tekstove koji nisu objavljeni na blogu ili obaveštenje o novim tekstovima i zakazanim seminarima:

PRIJAVITE SE na naš Newsletter!