„Zakonom o računovodstvu (“ Sl. glasnik RS“, br. 73/2019 – dalje: Zakon), koji je stupio na snagu 1. januara 2020. godine, uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika, organizacija računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti i nefinansijsko izveštavanje, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

Prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2019. godinu, još uvek je bio aktuelan i primenjivao se Međunarodni računovodstveni standard – MRS 18 Prihodi („Sl. glasnik RS“, br. 35/2014 – dalje: MRS 18).

Odredbama paragrafa 14. MRS 18, propisano je da se prihod od prodaje robe priznaje kada su svi sledeći uslovi zadovoljeni:

1. a)   entitet je na kupca preneo značajne rizike i koristi od vlasništva nad robom;
2. b)   entitet ne zadržava učešće u upravljanju prodatom robom u meri koja se uobičajeno povezuje sa vlasništvom, niti zadržava kontrolu nad prodatom robom;
3. c)   iznos prihoda se može pouzdano meriti;
4. d)   verovatan je priliv ekonomskih koristi vezanih za tu transakciju u entitet; i
5. e)   troškovi koji su nastali ili troškovi koji će nastati u datoj transakciji mogu se pouzdano izmeriti.

Procena vremena kada je entitet preneo značajne rizike i koristi od vlasništva na kupca zahteva ispitivanje okolnosti date transakcije. U najvećem broju slučajeva transfer rizika i koristi od vlasništva podudara se sa prenosom zakonskog vlasništva ili sa prenosom poseda na kupca. Ovo je obično slučaj kod trgovine na malo. U drugim slučajevima vreme prenosa rizika i vlasništva se ne podudara sa vremenom prenosa zakonskog vlasništva ili prenosa prava posedovanja.

Paragrafom 16. MRS 18, utvrđeno je da ako entitet zadržava značajne rizike po osnovu vlasništva, ta transakcija nije prodaja, a prihod se ne priznaje. Entitet može da zadrži značajan rizik od vlasništva na više načina. Primeri situacija u kojima entitet može zadržati značajne rizike i koristi od vlasništva su:

1. a) kada entitet zadržava obavezu za nezadovoljavajuće rezultate, koja nije pokrivena uobičajenim rezervisanjima za garancije;
2. b) kada priliv prihoda od određene prodaje zavisi od prihoda kupca, od njegove prodaje robe;
3. c) kada se roba isporučuje i montira, a montiranje čini značajan deo ugovora koji taj entitet još nije završio; i
4. d) kada kupac ima pravo da poništi kupovinu iz razloga navedenih u prodajnom ugovoru, a entitet nije siguran u mogućnost povraćaja.

Odredbama paragrafa 17. MRS 18, propisano je da ako neki entitet zadržava samo beznačajan rizik po osnovu vlasništva, to je transakcija prodaje i prihod se priznaje. Na primer, prodavac može zadržati zakonsko pravo na datu robu isključivo radi zaštite naplate dospelog iznosa. U tom slučaju, ako je entitet preneo značajne rizike i koristi od vlasništva, to je transakcija prodaje, i prihod se priznaje. Drugi primer entiteta koji zadržava samo beznačajan rizik od vlasništva može biti maloprodaja kada se nezadovoljnom kupcu nudi povraćaj novca. U takvim slučajevima prihod se priznaje u trenutku prodaje, pod uslovom da prodavac može pouzdano proceniti buduće povraćaje i priznati obavezu za povraćaje na osnovu prethodnog iskustva i drugih značajnih faktora.

Imajući u vidu sve navedeno, prilikom opredeljivanja stava po konkretnom pitanju neophodno je da se odgovori na prethodno pitanje da li je poreski obveznik „AB“ i dalje (za vreme gradnje objekta od strane investitora) vlasnik zemljišta, tj. ko je upisan u katastru dok se ne završi izgradnja (ovo nije navedeno u predmetnom zahtevu koji nam je dostavljen).

Ako je novo preduzeće (investitor) postalo vlasnik zemljišta na kojem se radovi izvode, u tom slučaju bi poreski obveznik „AB“ trebalo da ovo zemljište isknjiži iz svojih poslovnih knjiga i da iskaže odgovarajući prihod (račun 670 – Dobici od prodaje nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i opreme) ili rashod (račun 570 – Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja i opreme) u skladu sa odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, br. 95/2014).

Međutim, ukoliko je poreski obveznik „AB“ i dalje vlasnik ovog zemljišta (upisan u katastru), prema našem mišljenju nisu ispunjeni uslovi za priznavanje prihoda u finansijskim izveštajima ovog obveznika za 2019. godinu.“