Bez poreza na zarade za kolektivnu rekreaciju za sve zaposlene

Nepostojanje obaveze plaćanja poreza na zarade po osnovu primanja zaposlenog u slučaju kada poslodavac obezbedi kolektivnu rekreaciju za sve zaposlene

 

U slučaju kada poslodavac obezbedi besplatnu kolektivnu rekreaciju za sve zaposlene, tako što po osnovu troškova predmetne rekreacije na teret svojih sredstava vrši plaćanje na račun pružaoca usluge sa kojim je zaključio ugovor u vezi sa pružanjem sportsko-rekreativnih usluga (u konkretnom slučaju, pravo rekreacije u teretani gde svaki zaposleni kod poslodavca, u skladu sa svojim željama i rasporedom, može u toku meseca da iskoristi isti broj termina za vežbanje) za zaposlene kod poslodavca, ne plaća se porez na zarade po osnovu primanja zaposlenog ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 401-00-1054/2019-04 od 12.8.2019. godine)

“Prema navodima u zahtevu, privredno društvo svim svojim zaposlenima, a na osnovu ugovora zaključenog sa teretanom, obezbeđuje besplatnu rekreaciju u teretani tako da svaki zaposleni u skladu sa svojim željama i rasporedom može u toku meseca da iskoristi određeni broj termina u teretani.

Prema odredbi člana 14. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 – usklađeni din. izn., 95/2018 i 4/2019 – usklađeni din. izn. – dalje: Zakon) zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem.

Odredbom člana 18a stav 1. Zakona propisano je da se izuzetno od člana 14. ovog zakona ne plaća porez na zarade na izdatke poslodavca u cilju stvaranja i održavanja uslova za rekreaciju zaposlenih na radnom mestu (izdaci za izgradnju i/ili nabavku opreme za rekreaciju na radnom mestu), naknade troškova kolektivne rekreacije zaposlenih, odnosno organizovanja sportskih događaja i aktivnosti zaposlenih koje se sprovode u cilju poboljšanja zdravlja zaposlenih i/ili izgradnji boljih odnosa između samih zaposlenih, odnosno zaposlenih i poslodavca.

Pravo na poresko oslobođenje može da se ostvari samo ukoliko se aktivnosti kolektivne rekreacije zaposlenih iz člana 18a stav 1. Zakona sprovode u skladu sa aktima poslodavca i ukoliko svi zaposleni poslodavca imaju pravo na rekreaciju iste vrste, kvaliteta i obima (član 18a stav 2. Zakona).

Odredbama člana 3. stav 1. Pravilnika o ostvarivanju prava na poresko oslobođenje po osnovu organizovanja rekreacije, sportskih događaja i aktivnosti za zaposlene (“Sl. glasnik RS”, br. 50/2019 – dalje: Pravilnik) propisano je da poresko oslobođenje za primanja po osnovu naknade troškova kolektivne rekreacije zaposlenih može da se ostvari:

1) ako je opštim aktom poslodavca uređeno pravo na rekreaciju zaposlenih na način da se vrši naknada troškova po tom osnovu;

2) ako je kolektivna rekreacija zaposlenih dostupna svim zaposlenima pod istim uslovima, odnosno da je iste vrste, kvaliteta i obima za sve zaposlene;

3) ako je takva naknada troškova dokumentovana na način da se može utvrditi vrsta i visina troškova;

4) ako se naknada troškova kolektivne rekreacije zaposlenih vrši direktnim plaćanjem na račun dobavljača.

Prema odredbama člana 3. stav 2. Pravilnika naknada troškova kolektivne rekreacije iz stava 1. ovog člana podrazumeva:

1) zakup termina u sportskoj hali ili drugom objektu podobnom za kolektivnu rekreaciju u određenom vremenskom periodu;

2) obezbeđivanje zaposlenima korišćenja sportskih ili rekreativnih usluga (teretana, bazen, zatvoreni ili otvoreni sportski tereni ili tereni za rekreaciju i sl.);

3) obezbeđivanje zaposlenima mogućnosti korišćenja sportskih ili rekreativnih usluga kod različitih pružalaca usluga, ukoliko je svim zaposlenima dostupan isti broj i vrsta različitih pružalaca usluga pod istim uslovima (omogućavanje istovremenog pristupa različitim teretanama, bazenima, zatvorenim ili otvorenim sportskim terenima ili terenima za rekreaciju).

Prema odredbi člana 3. stav 4. Pravilnika poslodavac se može opredeliti za pojedinačnu naknadu troškova kolektivne rekreacije zaposlenih iz stava 2. ovog člana ili bilo koju kombinaciju naknade troškova kolektivne rekreacije zaposlenih, ukoliko takva kombinacija naknade troškova kolektivne rekreacije zaposlenih ispunjava uslove predviđene stavom 1. ovog člana.

Saglasno odredbi člana 3. stav 5. Pravilnika, rekreacija iste vrste i kvaliteta, u smislu člana 18a Zakona i člana 3. Pravilnika podrazumeva svaku vrstu rekreacije sa ciljem poboljšanja zdravlja zaposlenih, bez obzira na to da li takva rekreacija podrazumeva istu vrstu sportske aktivnosti ili discipline, korišćenje istih sportskih terena ili sadržaja za svakog zaposlenog, odnosno da li takva rekreacija podrazumeva istog pružaoca usluga odnosno istog organizatora pružanja usluga, za svakog zaposlenog.

Odredbom člana 13. stav 5. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 – usklađeni din. izn., 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 – usklađeni din. izn., 95/2018 i 4/2019 – usklađeni din. izn.) propisano je da se izuzetno od stava 1. tog člana zakona, u osnovicu doprinosa za zaposlene i za poslodavce ne uračunavaju primanja koja zaposleni ostvari od poslodavca, na koja se ne plaća porez na zarade saglasno zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Imajući u vidu navedeno, u slučaju kada poslodavac obezbedi besplatnu kolektivnu rekreaciju za sve zaposlene, tako što po osnovu troškova predmetne rekreacije na teret svojih sredstava vrši plaćanje na račun pružaoca usluge sa kojim je zaključio ugovor u vezi sa pružanjem sportsko-rekreativnih usluga (u konkretnom slučaju, pravo rekreacije u teretani gde svaki zaposleni kod poslodavca, u skladu sa svojim željama i rasporedom, može u toku meseca da iskoristi isti broj termina za vežbanje) za zaposlene kod poslodavca, ne plaća se porez na zarade po osnovu primanja zaposlenog ukoliko su ispunjeni uslovi propisani Zakonom i Pravilnikom.

Primanje koje zaposleni ostvari od poslodavca po osnovu naknade troškova kolektivne rekreacije, u slučaju kada se na takvo primanje ne plaća porez na zarade saglasno Zakonu, ne uračunava se u osnovicu doprinosa za zaposlene i za poslodavce.”

 

Transferne cene

 

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Dejan Trifunović
 

Pitanja i odgovori
close
Ukoliko želite da primate tekstove koji nisu objavljeni na blogu ili obaveštenje o novim tekstovima i zakazanim seminarima:

PRIJAVITE SE na naš Newsletter!