Nepostojanje obaveze PDV

Nepostojanje obaveze PDV kada preduzetnici obavljaju pračunarsko programiranje kod obveznika PDV bez plaćanja naknade za korišćenje prostora i opreme obveznika

 Kada obveznik PDV – naručilac obezbedi da u njegovom poslovnom prostoru, uz korišćenje njegove opreme, preduzetnici koje je taj obveznik PDV angažovao za poslove računarskog programiranja, obavljaju predmetne poslove bez plaćanja naknade za korišćenje tog prostora i opreme, smatra se da je reč o aktivnostima koje obveznik PDV vrši u poslovne svrhe, tj. u cilju smanjenja rashoda, što znači da obveznik PDV po tom osnovu nema obavezu obračunavanja i plaćanja PDV.

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-267/2019-04 od 24.5.2019. godine).

 „U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 5/2015 – usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 – usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 – usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 – usklađeni din. izn., 30/2018 i 4/2019 – usklađeni din. izn. – dalje: Zakon), kada obveznik PDV – naručilac obezbedi da u njegovom poslovnom prostoru, uz korišćenje njegove opreme, preduzetnici koje je taj obveznik PDV angažovao za poslove računarskog programiranja, obavljaju predmetne poslove bez plaćanja naknade za korišćenje tog prostora i opreme, sa aspekta Zakona smatra se da je reč o aktivnostima koje obveznik PDV vrši u poslovne svrhe, tj. u cilju smanjenja rashoda, što znači da obveznik PDV po tom osnovu nema obavezu obračunavanja i plaćanja PDV.

Odredbama člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (dalje: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. Zakona).

U skladu sa odredbom člana 5. stav 4. Zakona, sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se:

1) upotreba dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica, odnosno upotreba dobara u neposlovne svrhe poreskog obveznika;

2) pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši bez naknade za lične potrebe osnivača, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica, odnosno drugo pružanje usluga bez naknade u neposlovne svrhe poreskog obveznika.

Prema odredbi člana 5. stav 1. tačka 2) Pravilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti („Sl. glasnik RS“, br. 118/2012 – dalje: Pravilnik), pružanjem usluga, u smislu člana 5. stav 4. tačka 2) Zakona, smatra se pružanje usluga bez naknade koje poreski obveznik izvrši u neposlovne svrhe poreskog obveznika.

Pružanjem usluga iz stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se pružanje usluga koje se ne vrši u cilju povećanja prihoda, odnosno smanjenja rashoda poreskog obveznika (stav 2. istog člana Pravilnika).“