Kada se dostavlja  izveštaj o transfernim cenama u skraćenom a kada u punom obimu

Transferne cene – kako se utvrđuje ukupna vrednost transakcija?

Transferne cene i dostavljanje izveštaja o poslovanju između povezanih lica je obaveza svih privrednih subjekata – kako preduzeća tako i preduzetnika ukoliko su poslovali sa povezanim licima.

Ukupna vrednost ostvarenog prometa dobara i usluga (sabiraju se prihodi i rashodi) koje je obveznik imao sa jednim povezanim licem u toku poreskog perioda za koji se dostavlja poreski bilans, predstavlja osnovicu za izradu studije o transfernim cenama. U zavisnosti od ukupnog iznosa određuje se da li će obveznik dostavljati skraću studiju o transfernim cenama ili u punom obimu.

Vrednost transakcija  predstavlja iznos  iskazan u računu ili ugovoru – i to neto cena bez iskazanog PDV.

Ukoliko su dva povezana lica imala u toku poslovne godine ukupne transakcije, ostvarene prihode i rashode u iznosu od 7.200.000 dinara, u tom slučaju Obveznik ima pravo da dostavi studiju – za transfene cene – u skraćenom obliku, bez obzira da li su vrednosti tih transakcija „van dohvata ruke“.  Obevznik nema obavezu da dokazuje PU da li su  transakcije bile po tržišnim ili dogovornim cenama.

Drugim rečima, da li će te dostavljati studiju u skraćenom ili punom obimu zavisi od vrednosti iskazane na računu.

U slučaju da su dva povezana lica imala transakcije u većem obimu od propisanih 8 miliona dinara (što je definisano kao prag ulaska u sistem PDV, pa samim tim i za veličinu studije) tada se dostavlja studija u punom obimu.

Kako utvrditi da li se radi o povezanim licima?

O povezanim licima i način utvrđivanja, je tema koju smo više puta detaljno obrađivali.

Jedan od tekstova koji će vam koristiti je: https://www.biljanatrifunovicifa.com/2016/04/povezana-lica-i-transferne-cene/

 

Primera radi, prihodi ostvareni od povezanog lica iznose 6.800.000 dinara bez PDV, rashodi su 5.400.000 dinara u tom slučaju ukupan promet između povezanih lica iznosi 12.200.000 dinara. Dileme nema, Obveznik ima obevezu da dostavi studiju o transfernim cenama u punom obimu. Tom prilikom potrebno je utvrditi da li su povezana lica poslovala po tržišnim ili dogovornim cenama. Ukoliko se utvrdi da je bilo odstupanja od tržišnih cena neophodno je iskazati razliku za oporezivanje. Bez obzira, što je i prihod i rashod niži od propisanih 8 miliona dinara, transakcije, odnosno prihodi i rashodi se sabiraju.

Prag od 8 miliona odnosi se i na promet nepokretnosti. Bez obzira što za prodaju nepokretnosti postoji obaveza utvrđivanja kapitalnog gubitka ili dobitka. Ukoliko je vrednost nepokretnosti ispod 8 miliona dostavlja se studija u skraćenom obliku.  Ukoliko je vrednost transakcije veća od 8 miliona – vrednost iskazana na računu, a ne ostvarena zarada od prodaje – zbog otpisane vrednosti, obveznik je dužan da dostavi studiju u punom obimu.

Osnovna sredstva

Transferne cene su bitne i u  situacijama kada povezana lica jedno drugom prodaju osnovna sredstva tada treba primeniti član 10a Zakona. Propisano je da u takvim transakcijama  (član 59. Zakona)  osnovicu za amortizaciju tog osnovnog sredstva čini manji od sledeća dva iznosa:

1) transferna nabavna cena stalnog sredstva u smislu člana 59. Zakona;

2) nabavna cena stalnog sredstva utvrđena primenom principa “van dohvata ruke” u smislu čl. 60. i 61. tog zakona.

Kada se radi o nabavci čija fakturna vrednost ne prelazi 8 miliona dinara, u tom slučaju dostavlja se studija u skraćenom obliku. Automatski, obveznici    nisu dužni da za svrhu obračuna poreske amortizacije utvrđuju cenu “van dohvata ruke” nabavljenog stalnog sredstva.

Tumačenje Ministarstva finansija

Izvod iz mišljenja Ministarstva finansija, br. 430-00-00066/2014-04 od 2.3.2016. godine

…u slučaju kada obveznik, u toku poreskog perioda, nabavi stalno sredstvo iz jednokratne transakcije sa povezanim licem, pri čemu vrednost te transakcije (koju čini nabavna cena stalnog sredstva, utvrđena u skladu sa propisima o računovodstvu) nije veća od vrednosti prometa za koju je zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost propisana obaveza evidentiranja za porez na dodatu vrednost, smatramo da obveznik nije dužan da cenu predmetnog sredstva (za svrhu obračuna amortizacije) utvrdi primenom principa “van dohvata ruke”.

Takođe, u slučaju kada obveznik, u toku poreskog perioda, nabavi stalno sredstvo iz transakcije sa povezanim licem, pri čemu takva transakcija u zbiru sa ostalim transakcijama izvršenim u toku poreskog perioda sa istim povezanim licem nije veća od vrednosti prometa za koju je zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost propisana obaveza evidentiranja za porez na dodatu vrednost, smatramo da obveznik nije dužan da cenu tako nabavljenog sredstva (za svrhu obračuna amortizacije) utvrdi primenom principa “van dohvata ruke”, imajući u vidu da su i u ovom (kao i u prethodnom) slučaju ispunjeni uslovi za podnošenje izveštaja u skraćenom obliku, u skladu sa odredbama člana 2. stav 3. Pravilnika.”

Važno je naglasiti šta se ne smatra ostvarenom transakcijom:

  • – dati i primljeni avansi;
  • – kamata po osnovu zajmova i kredita;
  • – PDV ne ulazi u osnovicu za utvrđivanje ukupne sume transakcija – bez obzira da li obveznik ima pravo na odbitak PDV ili ne.

 

Pozajmice između povezanih lica – obavezna provera

 

Privredna društva ali i preduzetnici često daju jedni drugima finansijske pozajmice. Kada se radi o pozajmicama, tu nije postavljen prag od 8 miliona, i da se radi o pozajmici od 100.000 dinara neophodno je dostaviti izveštaj u punom obimu.

Kod pozajmica treba razlikovati dve situacije:

  • Pozajmica je data sa obračunom i naplatom kamate ili
  • Pozajmica je beskamatna

U slučaju da se radi o pozajmici između povezanih lica koja podrazumeva da će primalac pozajmice platiti kamatu davaocu novca – tada oba privredna subjekta imaju obavezu dostavljanja studije u punom obimu.

Primalac pozajmice sa kamatom treba prvo kroz Obrazac OK da utvrdi da li se radi o „utanjenoj kapitalizaciji“ – odnosno da li se obveznik  prezadužio više nego što Zakon dozvoljava. Da li ta kamata iscrpljuje preduzeće finansijski – odnosno preliva se kapital kroz kamatu sa jednog na drugog privrednog subjekta. Drugi korak provere je po transfernim cenama. Ukoliko ima odstupanja, razlika se iskazuje i povećava osnovucu za oporezivanje kroz Obrazac PB-1.

Davalac pozajmice sa kamatom takođe ima obevzu provere kamatne stope, da li je ona u skladu sa tržišnom kamatnom stopom ili ne.

U situaciji kada se radi o beskamatnoj pozajmici, tada primalac pozajmice nema nikakvu obavezu. Dok davalac pozajmice ima obavezu da u punoj studiji iskaže koliku bi kamatu naplatio da je dao pozajmicu sa kamatom po tržišnim uslovima, i na ne naplaćenu kamatu dodatno plati porez, odnosno da je iskaže u Obrascu PB-1 kao sumu koja povećava oporezivu osnovicu.

 

 

Sadržaj izveštaja u skraćenom obliku i unošenje podataka o transakcijama u poreski bilans

Prema odredbama člana 2. stav 4.Pravilnika, izveštaj u skraćenom obliku transakcija koje se odnose na transferne cene  sadrži:

– opis transakcije;

– vrednost transakcije;

– podatke o povezanom licu sa kojim je transakcija izvršena.

 

Sastavljanje izveštaja u skraćenom obliku je bez obaveze da se vrše bilo kakve analize i poređenje sa cenama koje su u skladu sa principom “van dohvata ruke”.

Izveštaj u skraćenom obliku obavezno se iskazuje  na sledećim pozicijama Obrasca PB1:

redni broj 47. – unose se ukupni troškovi po osnovu transfernih cena, osim zajmova i kredita.  Pod ovim rednim brojem obveznik unosi troškove po osnovu transfernih cena za koje dostavlja kako izveštaj u punom obimu. Tako i za one za koje dostavlja izveštaj u skraćenom obliku;

redni broj 48. – unose se samo troškovi po osnovu transfernih cena za koje se dostavlja izveštaj u skraćenom obliku;

redni broj 49. – unose se ukupni prihodi po osnovu transfernih cena, osim zajmova i kredita. U ovo polje unose se prihodi po osnovu transfernih cena za koje se dostavlja kako izveštaj u punom obimu. Tako i za one za koje se dostavlja izveštaj u skraćenom obliku;

redni broj 50. – unose se samo prihodi po osnovu transfernih cena za koje se dostavlja

Iskazani podaci  na  pozicijama  poreskog bilansa ne utiče na iznos oporezive dobiti.  Ovo su iznosi koji se na te pozicije unose informativnog karaktera.

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Biljana Trifunović
 

Click Here to Leave a Comment Below 0 comments
Pitanja i odgovori