Porez na imovinu na objekte koji se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji

Razvrstavanje u odgovarajuću grupu nepokretnosti objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju (staje za gajenje stoke, objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala i gotovih poljoprivrednih proizvoda) za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu

Za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, staje za gajenje stoke, objekti za smeštaj mehanizacije i repromaterijala i objekti za smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, koji su namenjeni i koriste se za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kao granu privredne delatnosti, razvrstavaju se u grupu građevinskih objekata koji služe za obavljanje delatnosti.

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00984/2018-04 od 11.1.2019. godine)

„Prema odredbi člana 6a stav 1. tač. 1) do 7) Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS“, br. 26/2001, „Sl. list SRJ“, br. 42/2002 – odluka SUS i „Sl. glasnik RS“, br. 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 – odluka US, 47/2013 i 68/2014 – dr. zakon – dalje: Zakon), za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, nepokretnosti se razvrstavaju u sledeće grupe odgovarajućih nepokretnosti:

1) građevinsko zemljište;

2) poljoprivredno zemljište;

3) šumsko zemljište;

4) drugo zemljište;

5) stanovi;

6) kuće za stanovanje;

7) poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti;

8) garaže i garažna mesta.

Ako objekat čini više posebnih celina koje se u smislu člana 6a stav 1. Zakona mogu svrstati u različite grupe, svaka posebna celina u okviru objekta se, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, svrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti (član 6a stav 2. Zakona).

Objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera, za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu, razvrstava se u skladu sa članom 6a stav 1. Zakona prema pretežnoj nameni (član 6a stav 3. Zakona).

Napominjemo da se, saglasno odredbi člana 2. stav 2. Zakona, nepokretnostima smatraju:

1) zemljište, i to: građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo;

2) stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (dalje: objekti).

Prema odredbi člana 11. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015 i 83/2018 – dalje: Zakon o ozakonjenju), po utvrđivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, pre donošenja rešenja o ozakonjenju u skladu sa ovim zakonom, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta dostavlja i dokaz da je za svoj nezakonito izgrađeni objekat podneo prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu, ako se o tome ne vodi službena evidencija.

Podaci navedeni u poreskoj prijavi iz stava 2. ovog člana moraju odgovarati sadržini tehničkog dokumenta i podacima iz elaborata geodetskih radova koji se dostavljaju u postupku ozakonjenja (član 11. stav 3. Zakona o ozakonjenju).

Pravilnikom o klasifikaciji objekata („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015) je propisana klasifikacija objekata prema nameni, funkcionalnim i strukturalnim karakteristikama i stepenu uticaja na okruženje, s obzirom na rizike vezane za izgradnju i eksploataciju.

Prema tome, porezom na imovinu oporezuju se nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije (zemljište i objekti: stambene, poslovne i druge zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže i drugi nadzemni i podzemni građevinski objekti, odnosno njihovi delovi).

Za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu objekti se razvrstavaju u grupu odgovarajućih nepokretnosti iz člana 6a Zakona, zavisno od toga da li je reč o stambenim objektima, o poslovnim zgradama i drugim objektima za obavljanje delatnosti, ili o garažama i garažnim mestima, a nezavisno od:

– njihovog načina razvrstavanja s obzirom na rizike vezane za njihovu izgradnju i eksploataciju (koje se vrši primenom Pravilnika o klasifikaciji objekata),

– obaveze da se za nezakonito izgrađene objekte podnese prijava za utvrđivanje poreza na imovinu sa upisanim podatkom o ukupnoj površini objekta u skladu sa tehničkim dokumentom i podacima iz elaborata geodetskih radova.

S tim u vezi, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, staje za gajenje stoke, objekti za smeštaj mehanizacije i repromaterijala i objekti za smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, koji su namenjeni i koriste se za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kao granu privredne delatnosti, razvrstavaju se u grupu građevinskih objekata koji služe za obavljanje delatnosti iz člana 6a stav 1. Zakona. Napominjemo da je odredbom člana 12. stav 1. tačka 10) u vezi sa st. 3. i 4. Zakona uređeno da se porez na imovinu ne plaća na objekte obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, pod uslovom da nisu trajno dati drugom licu radi ostvarivanja prihoda.

Imajući u vidu da objekti iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014 i 83/2018) nisu pobrojani u toj odredbi, već će se bliže urediti propisom iz člana 201. stav 7. tačka 13a) tog zakona, nismo u mogućnosti da opredelimo koja vrsta objekta izaziva vaše nedoumice i nejasnoće vezano za razvrstavanje za potrebe utvrđivanja osnovice poreza na imovinu.“