Gubljenje statusa paušalca, kada se postane obveznik PDV-a

Oporezivanje prihoda os samostalne delatnosti preduzetnika koji je izgubio status paušalca jer je postao obveznik poreza na dodatnu vrednost

Uzimajući u obzir da se oporezivanje ne može vršiti po istom osnovu dva puta, prihod koji je obveznik ostvario za period dok je ispunjavao uslove da bude preduzetnik paušalac (dok nije izgubio status paušalca jer je postao obveznik poreza na dodatu vrednost) i za koji period je izmirio obaveze po osnovu javnih prihoda, smatra se prihodom od samostalne delatnosti koji se paušalno oporezuje.

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413-00-131/2018-04 od 18.10.2018. godine)

 “Navodite da ste kao advokat – preduzetnik bili u sistemu paušalnog oporezivanja do 2. avgusta 2017. godine. S tim u vezi, ističete da ste dana 1. avgusta 2018. godine izdali račun po osnovu čega ste prešli cenzus od 8.000.000 dinara, te ste od 2. avgusta postali obveznik PDV-a.

Odredbom čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana, propisano je da porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom.

Odredbom člana 40. stav 1. Zakona propisano je da obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti upisan u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod (dalje: paušalno oporezivanje).

Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati obvezniku iz stava 1. ovog člana čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti veći od 6.000.000 dinara, kao i obvezniku koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (član 40. stav 2. tač. 4) i 5) Zakona).

Preduzetnik paušalac kome prestaje pravo na paušalno oporezivanje po osnovu iz člana 40. stav 2. tačka 5) Zakona, tj. koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, dužan je da vodi poslovne knjige najkasnije od dana kada postane obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, bez utvrđivanja obaveze vođenja poslovnih knjiga rešenjem nadležnog poreskog organa (član 42. stav 7. Zakona).

Preduzetnici paušalci dužni su da vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu (član 43. stav 4. Zakona).

Prema članu 7. stav 1. Pravilnika o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva (“Sl. glasnik RS”, br. 140/2004), u poslovnu knjigu KPO – Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika, knjiže se prihodi od prodatih proizvoda i izvršenih usluga tako što se u obrazac poslovne knjige podaci unose na sledeći način:

1) u kolonu 1 – redni broj poslovne promene od početka godine, odnosno od početka obavljanja delatnosti, ako je početak obavljanja delatnosti u tekućoj godini;

2) u kolonu 2 – datum i opis knjiženja poslovne promene u poslovnoj knjizi;

3) u kol. 3 i 4 – iznos prihoda od prodaje proizvoda, odnosno od izvršenih usluga;

4) u kolonu 5 – iznos ukupnih prihoda, kao iznosa iz kol. 3. i 4.

Imajući u vidu navedene odredbe Zakona, promet koji je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđen prihod ostvario po osnovu obavljanja delatnosti u toku poreskog perioda – kalendarske godine, predstavlja promet ostvaren u toj kalendarskoj godini kada je rad faktički obavljen i kada je nastalo potraživanje od dužnika po tom osnovu, odnosno kada je knjižena poslovna promena u knjizi ostvarenog prometa (knjiga KPO), nezavisno od okolnosti kada je realizovana naplata potraživanja od dužnika. Prihod po osnovu potraživanja koja su nastala u periodu kada je to potraživanje preduzetnika evidentirano u knjizi ostvarenog prometa kao prihod od prodatih proizvoda i izvršenih usluga, predmet je oporezivanja na paušalno utvrđeni prihod.

S tim u vezi, uzimajući u obzir da se oporezivanje ne može vršiti po istom osnovu dva puta, prihod koji je obveznik ostvario za period dok je ispunjavao uslove da bude preduzetnik paušalac (dok nije izgubio status paušalca jer je postao obveznik poreza na dodatu vrednost) i za koji period je izmirio obaveze po osnovu javnih prihoda, smatra se prihodom od samostalne delatnosti koji se paušalno oporezuje.

Preduzetnik koji je stekao status obveznika poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (u konkretnom slučaju, ostvario ukupan promet veći od 8.000.000 dinara), gubi pravo na paušalno oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti danom sticanja statusa obveznika poreza na dodatu vrednost i dužan je da vodi poslovne knjige najkasnije od dana kada postane obveznik poreza na dodatu vrednost, bez utvrđivanja obaveze vođenja poslovnih knjiga rešenjem nadležnog poreskog organa.

Ukazujemo da Poreska uprava, saglasno načelu fakticiteta, u svakom konkretnom slučaju utvrđuje sve činjenice koje su od značaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda, prema članu 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

 

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Dejan Trifunović
 

Pitanja i odgovori
close
Ukoliko želite da primate tekstove koji nisu objavljeni na blogu ili obaveštenje o novim tekstovima i zakazanim seminarima:

PRIJAVITE SE na naš Newsletter!