„U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, na rashod nastao zbog proteka roka trajanja dobara, PDV se ne obračunava i ne plaća pod sledećim uslovima: da je rok trajanja utisnut odštampavanjem na dobrima ili je na drugi način određen od strane proizvođača i da je pri utvrđivanju rashoda bio prisutan predstavnik Poreske uprave, uz napomenu da, ako se predstavnik Poreske uprave u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva nije odazvao pozivu obveznika, priznaju utvrđene količine iskazane u zapisniku obveznika. Međutim, u slučaju kada obveznik PDV povlači proizvode iz svojih prodajnih objekata pre isteka roka trajanja koji je utisnut odštampavanjem, odnosno koji je na drugi način određen od strane proizvođača (primera radi na osnovu internog akta kojim je određen rok do kojeg će se proizvodi prodavati), otpisuje ih i predaje licu ovlašćenom za zbrinjavanje i tretman otpada (u cilju uništavanja), mišljenja smo da nije reč o rashodu na koji se primenjuje Uredba o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 124/2004 – dalje: Uredba), što znači da se po tom osnovu PDV obračunava i plaća u skladu sa Zakonom.

Saglasno odredbama člana 3. Zakona, predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga (dalje: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. Zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Prema odredbi člana 4. stav 4. tačka 3) Zakona, sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se iskazani rashod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad količine utvrđene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije.

Odredbom člana 2. Uredbe propisano je da se rashodom smatraju gubici koji nastaju pri manipulaciji dobrima, kao posledica prirodnih uticaja, tehnološkog procesa ili kao posledica preduzimanja neophodnih radnji u postupku proizvodnje i prometa dobara.

Obveznik poreza na dodatu vrednost (dalje: obveznik) utvrđuje rashod neposredno pošto je određeni rashod nastao, ili redovnim ili vanrednim popisom robe u skladištu, stovarištu, magacinu, prodavnici ili drugom sličnom objektu (član 3. stav 1. Uredbe).

Prema stavu 2. istog člana Uredbe, utvrđivanje rashoda vrši ovlašćeno lice ili popisna komisija obveznika, a o izvršenom popisu obavezno se sastavljaju zapisnik i popisna lista.

Saglasno odredbama člana 4. st. 1. i 2. Uredbe, porez na dodatu vrednost ne plaća se na rashod iz čl. 2. i 3. ove uredbe do količine utvrđene prema Normativu za utvrđivanje rashoda na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost (dalje: Normativ rashoda), koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo, a za dobra koja nisu obuhvaćena Normativom rashoda, količina rashoda se utvrđuje prema normativu obveznika, ako nadležni poreski organ ne utvrdi drugu količinu.

Normativ rashoda iz stava 1. ovog člana izražava se u procentu od količine robe koja je u određenom poreskom periodu nabavljena, prerađena, proizvedena ili prodata (član 4. stav 3. Uredbe).

Odredbom člana 5. stav 2. Uredbe propisano je da, izuzetno od člana 4. ove uredbe, na rashod nastao zbog proteka roka trajanja proizvoda ne plaća se porez na dodatu vrednost, pod uslovom da je rok trajanja utisnut odštampavanjem na proizvodu ili je na drugi način određen od strane proizvođača i ako je pri utvrđivanju rashoda bio prisutan predstavnik Poreske uprave. Ako se predstavnik Poreske uprave u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva ne odazove pozivu obveznika, priznaju se utvrđene količine iskazane u zapisniku obveznika.“