„Saglasno odredbi člana 3. stav 1. Zakona o fiskalnim kasama („Sl. glasnik RS“, br. 135/2004 i 93/2012 – dalje: Zakon), lice koje je upisano u odgovarajući registar i koje obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužno je da vrši evidentiranje pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase.

Prema članu 13. Zakona, dnevni izveštaj je fiskalni dokument koji je obveznik dužan da formira i štampa jednom dnevno, na kraju rada. U dnevnom izveštaju se evidentiraju totalni prometi dobara i usluga iz svih fiskalnih isečaka zabeleženih u operativnoj memoriji fiskalne kase, sačinjenih od trenutka formiranja prethodnog dnevnog izveštaja. Dnevni izveštaj, pored ostalih podataka, sadrži sledeće podatke: broj, dan, mesec, godinu, sat, minut i tip reseta od sačinjavanja prethodnog dnevnog izveštaja do sačinjavanja tekućeg dnevnog izveštaja, vrednost ukupnog prometa dobara i usluga u izveštajnom periodu, kao i dan, mesec, sat i minut sačinjavanja dnevnog izveštaja.

Članom 15. Zakona propisano je da je presek stanja fiskalni dokument koji se formira i štampa po potrebi, na zahtev Poreske uprave ili za potrebe obveznika, u kome se evidentiraju totali prometa dobara i usluga, kao i totali sredstava plaćanja (gotovina, ček i kartica) iz svih formiranih i odštampanih fiskalnih isečaka fiskalne kase, od trenutka formiranja i štampanja prethodnog dnevnog izveštaja iz fiskalne kase.

Članom 20. st. 1, 2. i 3. Zakona propisano je da je obveznik dužan da vodi knjigu dnevnih izveštaja za svaku fiskalnu kasu i da odštampane dnevne izveštaje evidentira i odlaže u knjigu dnevnih izveštaja hronološkim redom. Knjigu dnevnih izveštaja obveznik je dužan da čuva na mestu na kome vrši promet dobara na malo, odnosno mestu pružanja usluga.

Prema tome, u skladu sa prethodno navedenim odredbama Zakona, dnevni izveštaj je dokument kojim se evidentira total prometa dobara i usluga (gotovina, ček, kartica) po svim fiskalnim isečcima izdatim od momenta formiranja prethodnog dnevnog izveštaja i samim tim služi i kao dokument o ostvarenom prometu i u gotovom novcu.

Pri tome, presek stanja je dokument po kome se vrši kontrola totala evidentiranih dobara i usluga, kao i totala sredstava plaćanja (gotovina, ček i kartica) iz svih formiranih i odštampanih fiskalnih isečaka fiskalne kase, od trenutka formiranja i štampanja prethodnog dnevnog izveštaja iz fiskalne kase, i kao takav, pored ostalog, služi i za usaglašavanje stanja gotovine u kasi sa evidentiranim prometom po osnovu evidentiranog sredstva plaćanja „gotovina“. Saglasno prethodno navedenom, stanje evidentiranog prometa dobara i usluga mora se slagati sa stanjem u kasi po svim osnovama plaćanja.

Članom 3. stav 1. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost („Sl. glasnik RS“, br. 68/2015) propisano je da su pravna lica i preduzetnici dužni da dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplate na svoj tekući račun u roku od sedam radnih dana.

Prema tome, u vezi sa vašim pitanjem koje se odnosi na depozit za potrebe vraćanja kusura na početku radnog dana koji bi se obezbeđivao podizanjem gotovine kod poslovne banke na osnovu odluke o visini depozita koja bi predviđala ukupan iznos depozita za konkretnu prodavnicu, mišljenja smo da u cilju pravilnog postupanja sa gotovim novcem radi obezbeđivanja depozita za potrebe vraćanja kusura, obveznici mogu doneti odluku o ukupnom iznosu depozita na nivou konkretne prodavnice kojom bi se precizirala visina depozita koji bi bio u glavnoj blagajni (trezoru) i pojedinačni depoziti po svakoj fiskalnoj kasi (ukoliko ih ima više), pri čemu napominjemo da svako naplatno mesto, odnosno fiskalna kasa u maloprodajnom objektu mora imati kopiju odluke o depozitu kojom je preciziran i pojedinačni depozit po svakoj fiskalnoj kasi (ukoliko ih ima više). Odluka o depozitu je akt privrednog društva, pa, shodno tome, forma nije propisana odredbama koje regulišu evidentiranje prometa preko fiskalne kase.

To znači da, u konkretnom slučaju, predmetni privredni subjekt može sa svog računa da podigne gotov novac za potrebe vraćanja kusura, s tim što zatečena količina gotovog novca u fiskalnoj kasi ne sme biti veća od zbira evidentiranog prometa u gotovom novcu u prethodnim dnevnim izveštajima (ako pazar nije predat), iznosa gotovog novca podignutog za vraćanje kusura i evidentiranog prometa u gotovom novcu u formiranom preseku stanja, pri čemu napominjemo da je privredni subjekt dužan da, saglasno prethodno navedenim odredbama, dinare primljene u gotovom po bilo kom osnovu uplati na svoj tekući račun kod poslovne banke u propisanom zakonskom roku od sedam radnih dana.

Pri tome napominjemo da predmetni privredni subjekt može da se opredeli da deo gotovog novca evidentiranog u dnevnom izveštaju iz prethodnog dana koristi za vraćanje kusura na početku narednog radnog dana i to do predaje pazara kod poslovne banke u propisanom zakonskom roku od sedam dana, s tim što zatečena količina gotovog novca u kasi ne sme biti veća od zbira evidentiranog prometa u gotovom novcu iskazanog u prethodnim dnevnim izveštajima i evidentiranog prometa u gotovom novcu u formiranom preseku stanja. U navedenom slučaju donošenje odluke o visini depozita (gotovog novca koji se koristi za vraćanje kusura) potrebno je samo prilikom otpočinjanja obavljanja delatnosti, s obzirom da bi, nakon toga, deo gotovog novca evidentiranog u dnevnom izveštaju iz prethodnog dana predmetni privredni subjekt koristio za vraćanje kusura na početku narednog radnog dana.

Povodom pitanja da li postoji mogućnost da se pored držanja gotovog novca podignutog kod poslovne banke (depozit predviđen u odluci o visini depozita namenjen glavnoj blagajni maloprodajnog objekta) i dnevnih pazara, drži i sitan novac, koji bi se koristio za potrebe usitnjavanja navedene gotovine, mišljenja smo da nije od značaja način usitnjavanja gotovog novca (depozita) ukoliko se stanje gotovine u glavnoj blagajni (trezoru), odnosno u fiskalnoj kasi ne bi menjalo, već bi bilo jednako zbiru prometa i depozita u glavnoj blagajni (trezoru), odnosno u fiskalnoj kasi do momenta usitnjavanja, pri čemu nije od značaja da li se usitnjavanje gotovog novca vrši po svim osnovama preko eksternog snabdevača ili se gotov novac podiže u sitnim apoenima, odnosno menja u poslovnoj banci.

U vezi sa pitanjem da li je obavezno pakovati dnevne pazare prodavnice u različite sigurnosne vreće po danima ili je moguće spajati dnevne pazare od različitih dana u istu vreću, mišljenja smo da bi odvajanje pazara ostvarenih po danima iz svih fiskalnih kasa u maloprodajnom objektu bilo svrsishodno kako bi se zbir iz knjiga dnevnih izveštaja koje se vode za svaku fiskalnu kasu slagao sa novcem odloženim u trezor za određeni dan. Napominjemo da Zakonom nije propisan način pakovanja dnevnih pazara.

Pored toga, mišljenja smo da predmetni privredni subjekt u svakoj prodavnici može imati glavnu blagajnu (trezor) za odlaganje gotovine. Takođe napominjemo da je način organizacije glavne blagajne (trezora) stvar poslovne politike privrednog subjekta.

Kada je u pitanju mogućnost čuvanja dnevnog pazara, odnosno premeštanja dela dnevnog pazara (gotovine i drugih sredstava plaćanja) iz fiskalne kase u toku radnog dana u glavnu blagajnu maloprodajnog objekta (trezor) predmetnog privrednog subjekta, smatramo da se može vršiti čuvanje, odnosno premeštanje dnevnog pazara (gotovine i drugih sredstava plaćanja) iz fiskalne kase u toku radnog dana u glavnu blagajnu maloprodajnog objekta (trezor) uz verodostojnu dokumentaciju.

To znači da je potrebno sačiniti presek stanja kao fiskalni dokument, u kome se evidentiraju totali prometa dobara i usluga, kao i totali sredstava plaćanja (gotovina, ček i kartica) iz svih formiranih i odštampanih fiskalnih isečaka fiskalne kase, od trenutka formiranja i štampanja prethodnog dnevnog izveštaja iz fiskalne kase, na osnovu koga bi se u slučaju kontrole nadležnog poreskog organa mogla utvrditi količina gotovine i drugih sredstava plaćanja koja su premeštena u glavnu blagajnu maloprodajnog objekta (trezor). Za izmešteni pazar u gotovini potrebno je sačiniti i specifikaciju novčanica.

Takođe, napominjemo da pored preseka stanja koji bi se sačinjavao u momentu premeštanja dnevnog pazara (gotovine i drugih sredstava plaćanja) na osnovu preseka stanja, privredni subjekt je dužan da na kraju rada formira i odštampa dnevni izveštaj fiskalne kase, saglasno članu 13. Zakona.

Povodom pitanja da li je dozvoljeno vršiti povraćaj, odnosno isplatu gotovine kupcima na osnovu reklamacije, odnosno vraćanja robe po osnovu popunjenog Obrasca NI, kao i povraćaj isplata u gotovini po osnovu refakcije PDV-a stranim državljanima, mišljenja smo da je takvo postupanje dozvoljeno, s obzirom da su kopija popunjenog Obrasca NI i popunjenog Obrasca Ref-4 verodostojni dokumenti kojim se pravda manjak gotovine u fiskalnoj kasi koji je nastao isplatom po osnovu ovih dokumenata.“