0

RASHODI PO OSNOVU KAMATE NA POZAJMICE OD POVEZANOG LICA

PRIZNAVANJE RASHODA U PORESKOM BILANSU OBVEZNIKA NASTALIH PO OSNOVU KAMATE, UGOVORENE NA POZAJMICE DOBIJENE OD POVEZANOG LICA IZ INOSTRANSTVA

Kada obveznik, u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo, evidentira rashode po osnovu kamate (ugovorene na pozajmice dobijene od povezanog lica iz inostranstva), odnosno rashod po osnovu ispravki grešaka iz ranijih godina koje nisu materijalno značajne, predmetni rashodi priznaju se u poreskom bilansu koji je obveznik dužan da podnese za poreski period u kojem su isti iskazani.

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 401-00-3020/2017-08(2) od 15.01.2018. godine)

„Sa aspekta primene propisa koji se odnose na računovodstvo napominjemo da se Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013 – dalje: Zakon), uređuju obveznici primene tog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredaba tog zakona.

U predmetnom zahtevu je, između ostalog, navedeno da je pravno lice iz inostranstva koje je osnivač pravnog lica iz Srbije u periodu od 2003. do 2016. godine uplaćivalo tom (zavisnom) pravnom licu iz Srbije novčane pozajmice, uz ugovorenu kamatu od 2% na godišnjem nivou, kao i da domaće (zavisno) pravno lice nije u svojim poslovnim knjigama obračunavalo i knjižilo na teret rashoda ugovorenu kamatu u tom periodu, a osnivač u 2017. godini potražuje kamatu na date pozajmice za sve godine unazad.

Odredbama člana 48. stav 4. Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Sl. glasnik RS“, br. 95/2014 – dalje: Pravilnik) propisano je da se na računu 592 – Rashodi po osnovu ispravki grešaka iz ranijih godina koje nisu materijalno značajne, iskazuju efekti ispravke grešaka iz ranijih godina koje nisu materijalno značajne.

Ističemo da je postupanje sa računovodstvenim greškama regulisano odgovarajućim pravilima, u zavisnosti od toga koju normativnu osnovu primenjuje pravno lice za potrebe priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u finansijskim izveštajima. S tim u vezi, napominjemo da je kod svih pravnih lica, nezavisno od toga da li primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (MSFI), međunarodne standarde finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP) ili Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 118/2013 i 95/2014), materijalnost greške stvar procene rukovodstva pravnog lica, što znači da pravna lica svojim opštim aktom utvrđuju prag materijalnosti.

Imajući u vidu navedeno, ukazujemo da u konkretnom slučaju momenat plaćanja kamate ne bi trebalo da bude relevantan za evidentiranje u poslovnim knjigama domaćeg pravnog lica, već period na koji se ista odnosi (2003-2016. godina). Iz navedenog proizlazi da nije moguće da se tako nastala kamata evidentira kao rashod u poslovnim knjigama koje se vode za 2017. godinu, već kao greška iz prethodnog perioda. Ukoliko je greška materijalno značajna, neophodno je da pravno lice izvrši korekciju početnog stanja obaveza i neraspoređene dobiti/gubitka (u zavisnosti od ostvarenog rezultata) ranijih godina, dok bi u slučaju da navedena greška nije materijalno značajna, trebalo izvršiti odgovarajuća evidentiranja u poslovnim knjigama koje se vode za 2017. godinu preko računa 592 – Rashodi po osnovu ispravki grešaka iz ranijih godina koje nisu materijalno značajne.

Pored navedenog, ističemo da je za istinito i pošteno prikazivanje finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja pravnog lica propisana kolektivna odgovornost (zakonskog zastupnika, organa upravljanja, nadzornog organa i lica koje sastavlja finansijske izveštaje), dok je krajnja odgovornost revizora da potvrdi, odnosno izrazi mišljenje o usklađenosti tih finansijskih izveštaja sa relevantnom računovodstvenom regulativom.

Sa aspekta primene poreskih propisa dajemo sledeće mišljenje:

Prema odredbama člana 6. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje i 112/2015 – dalje: Zakon), osnovica poreza na dobit je oporeziva dobit koja se utvrđuje u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha koji je sačinjen u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno MSFI, MSFI za MSP i propisima kojima se uređuje računovodstvo, na način utvrđen tim zakonom.

Oporeziva dobit obveznika koji, prema propisima kojima se uređuje računovodstvo, ne primenjuje MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika, iskazane u skladu sa načinom priznavanja, merenja i procenjivanja prihoda i rashoda koji propisuje ministar finansija, na način utvrđen ovim zakonom (član 6. stav 3. Zakona).

U smislu odredbe člana 7. stav 1. Zakona, za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se rashodi u iznosima iskazanim u bilansu uspeha koji je sačinjen u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, kao i propisima kojima se uređuje računovodstvo, osim rashoda za koje je tim zakonom propisan drugi način utvrđivanja.

Za utvrđivanje oporezive dobiti obveznika koji, prema propisima kojima se uređuje računovodstvo, ne primenjuje MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, priznaju se rashodi utvrđeni u skladu sa načinom priznavanja, merenja i procenjivanja rashoda koji propisuje ministar finansija, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja (član 7. stav 2. Zakona).

Saglasno prethodno navedenom, u slučaju kada obveznik, u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo, evidentira rashode po osnovu kamate (ugovorene na pozajmice dobijene od povezanog lica iz inostranstva), odnosno rashod po osnovu ispravki grešaka iz ranijih godina koje nisu materijalno značajne, predmetni rashodi priznaju se u poreskom bilansu koji je obveznik dužan da podnese za poreski period u kojem su isti iskazani.“