0

ODLAGANJE PLAĆANJA POREZA

Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug naplatiti iz sredstava obezbeđenja, odnosno u postupku prinudne naplate poreskog duga.

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-753/2017-04 od 27.12.2017. godine)

„Odredbom člana 73. st. 1. i 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji,  propisano je da Poreska uprava može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza, pod uslovom da plaćanje dugovanog poreza:

1) za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje;

2) nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.

Uslove iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Vlada.

O odlaganju plaćanja dugovanog poreza, po ispunjenju uslova iz st. 1. i 2. ovog člana, odlučuje:

1) ministar ili lice koje on ovlasti – na osnovu pismenog predloga rukovodioca organizacione jedinice Poreske uprave prema glavnom mestu poslovanja, odnosno mestu prebivališta poreskog obveznika – osim za izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave;

2) gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno lice koje on ovlasti, jedinice lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi čija naplata se odlaže u skladu sa ovim zakonom.

Odlukom iz stava 3. ovog člana može se odobriti odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate, ali najduže do 60 meseci.

Odredbom člana 74. stav 7. ZPPPA propisano je da ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti:

1) iz sredstava obezbeđenja;

2) u postupku prinudne naplate poreskog duga.

Saglasno članu 33. stav 1. Zakona o porezima na imovinu, propisano je da se utvrđivanje poreza na imovinu, poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava vrši na osnovu podataka iz poreske prijave, poslovnih knjiga poreskih obveznika i drugih podataka kojima organ nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza raspolaže, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze.

Odredbom člana 40. stav 1. ZPI propisano je da se porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava utvrđuju rešenjem poreskog organa, a plaćaju u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Prema tome, ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti iz sredstava obezbeđenja, odnosno u postupku prinudne naplate poreskog duga.

S tim u vezi, tekućim obavezama smatraju se obaveze po osnovu javnih prihoda koje periodično dospevaju za plaćanje u smislu poreskih propisa (na primer: porez na dodatu vrednost, porez na dobit pravnih lica, porez na prihod od samostalnih delatnosti, porez na imovinu koji se plaća na predmetnu imovinu).

Pod tekućim obavezama ne smatraju se poreske obaveze koje se utvrđuju rešenjem poreskog organa i koje ne dospevaju periodično za plaćanje, a koje se u konkretnom slučaju odnose na obavezu plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava.“