U skladu sa članom 78. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), a za vreme tog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

Zaposleni treba da podnese zhtev korišćenje neplaćenog odsustva u kome navodi:

– razloge za neplaćeno odsustvo

– period u kojem bi ovo odsustvo koristio.

Zakonom nisu navedeni slučajevi u kojima zaposleni može da zahteva od poslodavca da mu odobri neplaćeno odsustvo niti je određena dužina trajanja odsustva.

Takođe, zakonom je propisana mogućnost (ne i obaveza) da poslodavac zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo. Tako da poslodavac ima slobodu da proceni razloge zbog kojih zaposleni traži neplaćeno odsustvo, a nakon ocene opravdanosti zahteva može da odobri ili ne odobri neplaćeno odsustvo zaposlenom. Na odluku poslodavca, pored opravdanosti zahteva zaposlenog, svakako će uticati i činjenica da li će odsustvo zaposlenog ometati organizaciju i proces rada kod poslodavca.

Poslodavac koji zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo donosi rešenje o neplaćenom odsustvu koje obavezno sadrži period u kojem će zaposleni ovo odsustvo koristiti.