UTVRĐIVANJE KAPITALNOG DOBITKA KOD PRODAJE NEPOKRETNOSTI PO CENI KOJA JE NIŽA OD TRŽIŠNE

Kada obveznik – fizičko lice proda nepokretnost koju je stekao teretnim pravnim poslom – konkretno zaključio je kupoprodajni ugovor i saglasno ugovoru kao cenu platio iznos u visini od pola evra, za svrhu utvrđivanja kapitalnog dobitka kao nabavna vrednost nepokretnosti smatra se cena po kojoj je obveznik stekao stvarno pravo na nepokretnosti korigovana godišnjim indeksom potrošačkih cena.

 (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-94/2017-04 od 18.7.2017. godine)

 „Kako navodite, dana 21. jula 2015. godine zaključili ste ugovor o kupoprodaji nepokretnosti saglasno kome ste kao kupoprodajnu cenu platili simboličan iznos od pola evra, i saglasno tom ugovoru stekli pravo svojine na ¼ idealnog dela kuće i građevinskog zemljišta. Ukazujete da je po tom osnovu nadležna filijala Poreske uprave utvrdila porez na nasleđe i poklon tumačeći predmetni ugovor kao ugovor o poklonu. Dalje, navodite da ste predmetnu nepokretnost prodali i da je s tim u vezi nadležna filijala Poreske uprave utvrdila kapitalni dobitak a kao nabavnu cenu uzela je cenu iz ugovora o kupoprodaji, u visini od pola evra.

Prema odredbi člana 72. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana, kapitalni dobitak, odnosno gubitak u smislu tog zakona predstavlja razliku između prodajne cene prava i njihove nabavne cene, ostvarenu prenosom stvarnih prava na nepokretnostima.

Pod prenosom se smatra prodaja ili drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu (član 72. stav 2. ZPDG).