Zajmovi zaposlenim

ODOBRAVANJE ZAJMA ZAPOSLENOM

Zakonom o radu propisano da opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, postoji mogućnost da poslodavac zaposlenom odobri zajam ako je to utvrdio opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu.

U skladu sa Zakonom, poslodavac može zaposlenom da odobri zajam (bez obzira na vrstu i namenu zajma) samo ako je takvu mogućnost utvrdio opštim aktom ili ugovorom o radu. Nijednim propisom nije utvrđeno koju vrstu zajma i za koje namene poslodavac može da odobri zaposlenom, pa je potrebno da se opštim aktom ili ugovorom o radu utvrdi i vrsta i namena zajma.

Takođe, poslodavac može opštim aktom da samo utvrdi mogućnost odobravanja zajma, bez određene namene, i da zajam odobrava prema potrebi zaposlenih.

Ako se zajam obustavlja iz zarade zaposlenog, poslodavac treba da pribavi izjavu zaposlenog da je saglasan da mu se zajam obustavlja iz zarade. Ova klauzula bi trebalo da bude sastavni deo ugovora sa zaposlenim o odobravanju zajma ili drugog akta na osnovu kojeg se isplaćuje zajam.

U slučaju da poslodavac u toku otplate zajma donese odluku o otpisu zajma ili bez odluke prestane da iz zarade obustavlja rate zajma, tada se primenjuju odredbe člana 14. Stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana, prema kome se zaradom u smislu zakona smatra i opraštanje duga, što znači da se na iznos oproštenog duga plaća porez na zarade po stopi od 10%, a oprošteni dug ima karakter zarade i u smislu Zakona o radu, što znači da se na oprošteni dug plaćaju i doprinosi za socijalno osiguranje – doprinosi iz zarade i na teret poslodavca kao i na zaradu (PIO, zdravstvo, nezaposlenost).