PRIMALAC RAČUNA NEMA ZAKONSKU OBAVEZU DA POTPISUJE I VRAĆA PRIMERAK RAČUNA IZDAVAOCU

Čest je slučaj u praksi da izdavalac računa za robu ili usluge izdaje račun u dva primerka i zahteva od kupca potpisivanje prijema i vraćanje računa.  

Zakon o PDV propisuje da račun sadrži sledeće elemente, propisane članom 42. Zakona:

1) naziv, adresu i PIB obveznika – izdavaoca računa;

2) mesto i datum izdavanja i redni broj računa;

3) naziv, adresu i PIB obveznika – primaoca računa;

4) vrstu i količinu isporučenih dobara ili vrstu i obim usluga;

5) datum prometa dobara i usluga i visinu avansnih plaćanja;

6) iznos osnovice;

7) poresku stopu koja se primenjuje;

8) iznos PDV koji je obračunat na osnovicu;

9) napomenu o odredbi ovog zakona na osnovu koje nije obračunat PDV;

10) napomenu da se za promet dobara i usluga primenjuje sistem naplate.

Istim članom propisano je da se račun izdaje u najmanje dva primerka, od kojih jedan zadržava izdavalac računa, a ostali se daju primaocu dobara i usluga.

Zakonom o PDV nije propisana obaveza da kupac potpiše i vrati jedan primerak fakture.

Zakon o trgovini („Sl. glasnik RS“, br. 53/2010 i 10/2013) u članu 35. propisuje da je trgovac dužan da poseduje isprave o proizvodnji, odnosno nabavci, prevozu, skladištenju i prodaji robe (faktura, carinska isprava, otpremnica, skladišnica i sl.), kao i isprave kojima se potvrđuje ispunjenost uslova u pogledu svojstva robe kada je to propisano posebnim propisima. Isprave moraju biti u originalu ili kopiji, odnosno u pisanoj ili elektronskoj formi. Dalje, trgovac je dužan da poseduje isprave o prodaji usluga, kao i isprave koje prema posebnim propisima prate pružanje određenih usluga. Dakle, i trgovci čija je delatnost pružanje usluga, dužni su da o prometu izvršenih usluga poseduju isprave (fakture i dr.)

Kako ni jednim od navedenih zakona nije propisano izdavanje više primeraka računa za robu i usluge, stranke se mogu dogovoriti da sprovode praksu vraćanja potpisanih računa, ali to nije zakonska obaveza.