Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), članom 78., predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.

Slučajevi u kojima poslodavac može da odobri neplaćeno odsustvo, kao i dužina trajanja neplaćenog odsustva, nisu određeni zakonom, odnosno poslodavac, u skladu sa opštim aktima, odlučuje u kojim će slučajevima zaposlenom odobriti neplaćeno odsustvo.

Zaposleni za vreme neplaćenog odsustva nema svojstvo osiguranika u smislu propisa koji uređuju doprinose za obavezno socijalno osiguranje, pošto je reč o odsustvu sa rada bez naknade zarade.

Jedini izuzetak za uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje, predviđen je članom 17. stav 1. tačka 8) Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 109/2005 – ispr., 57/2011, 110/2012 – odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 – odluka US, 106/2015 i 10/2016 – dr. zakon). To se odnosi na  zaposlene koji odsustvuje sa rada i kojem miruju prava i obaveze po osnovu rada u skladu sa propisima o radu, a istovremeno je i osiguranik po osnovu zdravstvenog osiguranja, je zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života.