GUBITAK PRAVA NA PAUŠALNO OPOREZIVANJE

Preduzetnik koji plaća porez na paušalno utvrđeni prihod, u slučaju da obavlja i neku od delatnosti po osnovu kojih se ne priznaje pravo na paušalno oporezivanje (npr. reklamiranja i istraživanja tržišta, aktivnosti u vezi s nekretninama i dr.) gubi pravo na paušalno oporezivanje i dužan je da vodi poslovne knjige. (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-522/2016-04 od 8.6.2016. godine).

“Odredbom člana 40. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS“, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 – odluka US, 7/2012 – usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 – odluka US, 8/2013 – usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 – dr. zakon, 5/2015 – usklađeni din. izn. i 112/2015 – dalje: ZPDG) propisano je da preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod (dalje: paušalno oporezivanje).

Pravo na paušalno oporezivanje, saglasno tač. 1) i 2) stav 2. tog člana Zakona, ne može se priznati preduzetniku koji obavlja delatnost iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta, trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama.

Preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, ovaj način oporezivanja koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno oporezivanje, u kom slučaju će nadležni poreski organ rešenjem naložiti preduzetniku vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine ili od početka naredne godine (član 42. st. 5. i 6. Zakona o porezu na dohodak građana).

Porez na paušalni prihod od samostalne delatnosti utvrđuje se i plaća po rešenju nadležnog poreskog organa (član 100. tačka 1) Zakona).

Porez na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika koji vodi poslovne knjige u skladu sa članom 43. stav 2. Zakona, utvrđuje se i plaća samooporezivanjem (član 100a stav 1. tačka 1) Zakona).

Porez na paušalno utvrđen prihod od samostalne delatnosti poreski organ utvrđuje na osnovu podataka iz poreske prijave, kriterijuma i elemenata utvrđenih u skladu sa članom 41. Zakona i do donošenja rešenja o utvrđivanju poreza za tekuću godinu, obveznici poreza dužni su da plaćaju porez u visini obaveze koja odgovara iznosu poreza utvrđenog rešenjem za prethodnu godinu (član 109. st. 1. i 2. Zakona).

Mesečni iznos poreza na prihode od samostalne delatnosti preduzetnici su dužni da plate u roku od 15 dana po isteku svakog meseca, saglasno odredbama člana 110. tačka 1) i člana 114. stav 2. Zakona.

Preduzetnik koji plaća porez na paušalno utvrđeni prihod, u slučaju da obavlja i neku od Zakonom navedenih delatnosti po osnovu kojih se ne priznaje pravo na paušalno oporezivanje (npr. reklamiranja i istraživanja tržišta, aktivnosti u vezi s nekretninama i dr.) saglasno članu 40. Zakona, gubi pravo na paušalno oporezivanje i dužan je da vodi poslovne knjige u skladu sa članom 43. stav 2. Zakona i porez na prihode od samostalne delatnosti plaća samooporezivanjem.

Saglasno odredbama Zakona, preduzetnik kao poreski obveznik plaća porez na dohodak građana po osnovu obavljanja samostalne delatnosti (ostvarivanjem prihoda od delatnosti), pri čemu napominjemo da se poreski tretman određene vrste prihoda opredeljuje prema ekonomskoj suštini pravnog posla (a ne prema nazivu ugovora kojim se uređuje taj pravni posao), a što poreski organ utvrđuje u svakom konkretnom slučaju.“