PORESKI TRETMAN NENOVČANOG ULOGA (NEPOKRETNOSTI) ČLANA PRIVREDNOG DRUŠTVA U DRUGO PRAVNO LICE U SLUČAJU KADA POSTOJI RAZLIKA IZMEĐU VREDNOSTI PO KOJOJ JE NEPOKRETNOST UNETA U PRIVREDNO DRUŠTVO I NJENE NABAVNE VREDNOSTI

U slučaju kada član privrednog društva (rezidentno pravno lice) unosi nenovčani ulog (nepokretnosti u konkretnom slučaju) u drugo pravno lice i po tom osnovu (srazmerno vrednosti unete imovine) stiče udeo u kapitalu društva, radi se o prenosu imovine uz naknadu, pa s tim u vezi, (pozitivna) razlika između vrednosti po kojoj je predmetna nepokretnost uneta u privredno društvo i njene nabavne vrednosti predstavlja kapitalni dobitak, koji se uključuje u oporezivu dobit obveznika prilikom izrade poreskog bilansa za poreski period u kome je izvršen unos nenovčanog uloga, na koju se obračunava i plaća porez na dobit pravnih lica po stopi od 15%. Kada član privrednog društva (rezidentno pravno lice) izvrši prodaju udela koje je stekao na osnovu unosa nenovčanog kapitala u to privredno društvo, trećem licu, pozitivna razlika između prodajne cene udela i njene nabavne cene (tržišna cena na dan unosa uloga) predstavlja kapitalni dobitak, koji se uključuje u oporezivu dobit obveznika prilikom izrade poreskog bilansa za poreski period u kome je izvršena prodaja udela, na koju se obračunava i plaća porez na dobit pravnih lica po stopi od 15%. (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-1531/2015-04 od 20.1.2016. godine).

„Odredbom člana 27. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje i 112/2015, dalje: Zakon) propisano je da kapitalni dobitak obveznik ostvaruje prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu:

1) nepokretnosti koje je koristio, odnosno koje koristi kao osnovno sredstvo za obavljanje delatnosti uključujući i nepokretnosti u izgradnji;

2) prava industrijske svojine;

3) udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti, koje u skladu sa MRS, odnosno MSFI predstavljaju dugoročne finansijske plasmane, osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj, devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac, u skladu sa zakonom, Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije;

4) investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju investicioni fondovi.

Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene imovine i njene nabavne cene, utvrđene prema odredbama ovog zakona, s tim što, ukoliko je razlika negativna, u pitanju je kapitalni gubitak (član 27. st. 2. i 3. Zakona).

Prema odredbama člana 28. stav 1. Zakona za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, prodajnom cenom se smatra ugovorena cena, odnosno, u slučaju prodaje povezanom licu iz člana 59. ovog zakona, tržišna cena ako je ugovorena cena niža od tržišne.

Saglasno članu 29. stav 10. Zakona nabavna cena udela u kapitalu pravnih lica i prava industrijske svojine jeste cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu. Nabavna cena udela u kapitalu pravnih lica i prava industrijske svojine, stečenih putem osnivačkog uloga ili povećanjem osnivačkog uloga jeste tržišna cena na dan unosa uloga.

Stopa poreza na dobit pravnih lica iznosi 15% (član 39. stav 2. Zakona).

U slučaju kada član privrednog društva (rezidentno pravno lice) unosi nenovčani ulog (nepokretnosti, u konkretnom slučaju) u drugo pravno lice i po tom osnovu (srazmerno vrednosti unete imovine) stiče udeo u kapitalu društva, smatramo da se, radi o prenosu imovine uz naknadu, u smislu člana 27. Zakona, pa s tim u vezi, (pozitivna) razlika između vrednosti po kojoj je predmetna nepokretnost uneta u privredno društvo i njene nabavne vrednosti (utvrđene u skladu sa članom 29. Zakona), prema našem mišljenju predstavlja kapitalni dobitak, koji se uključuje u oporezivu dobit obveznika prilikom izrade poreskog bilansa za poreski period u kome je izvršen unos nenovčanog uloga, na koju se obračunava i plaća porez na dobit pravnih lica po stopi od 15%.
Kada član privrednog društva (rezidentno pravno lice) izvrši prodaju udela koje je stekao na osnovu unosa nenovčanog kapitala u to privredno društvo, trećem licu, pozitivna razlika između prodajne cene udela i njene nabavne cene (tržišna cena na dan unosa uloga) predstavlja kapitalni dobitak, koji se uključuje u oporezivu dobit obveznika prilikom izrade poreskog bilansa za poreski period u kome je izvršena prodaja udela, na koju se obračunava i plaća porez na dobit pravnih lica po stopi od 15%.“