POTPIS ILI DRUGA IDENTIFIKACIONA OZNAKA ODGOVORNOG LICA KAO OBAVEZAN ELEMENT RAČUNOVODSTVENE ISPRAVE SASTAVLJENE U VIDU ELEKTRONSKOG ZAPISA

Račun koji je izdat od strane dobavljača (pravno lice iz inostranstva), može se smatrati validnom računovodstvenom ispravom, pod uslovom da se iz tako izdatog računa nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene, odnosno da se radi o verodostojnoj računovodstvenoj ispravi koja je potpuna, istinita, računski tačna i prikazuje poslovnu promenu. Zakonom o računovodstvu definisano je da računovodstvena isprava, sastavljena kao elektronski zapis, treba da sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom
„Odredbama člana 8. stav 1. Zakona o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013 – dalje: Zakon), propisano je da se knjiženje poslovnih promena na računima imovine, obaveza i kapitalu, prihodima i rashodima vrši na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava. Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.
Verodostojnom računovodstvenom ispravom, u smislu člana 9. stav 1. Zakona, smatra se računovodstvena isprava koja je potpuna, istinita, računski tačna i prikazuje poslovnu promenu. Računovodstvena isprava, sastavljena kao elektronski zapis, treba da sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom. Računovodstvena isprava, sastavljena kao elektronski zapis, treba da sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom.
Odredbama člana 24. stav 11. Zakona, propisano je da se računovodstvene isprave mogu čuvati na elektronskim medijima, kao originalna elektronska dokumenta ili digitalne kopije, ako je nadležnom organu omogućen pristup tako sačuvanim podacima i ako je obezbeđeno:
1) da se podacima sadržanim u elektronskom dokumentu ili zapisu može pristupiti i da su pogodni za dalju obradu;
2) da su podaci sačuvani u obliku u kome su napravljeni, poslati i primljeni;
3) da se iz sačuvane elektronske poruke može utvrditi pošiljalac, primalac, vreme i mesto slanja i prijema;
4) da se primenjuju tehnologije i postupci kojima se u dovoljnoj meri obezbeđuje zaštita od izmena ili brisanje podataka ili drugo pouzdano sredstvo kojim se garantuje nepromenljivost podataka ili poruka, kao i rezervna baza podataka na drugoj lokaciji.
S obzirom na opisani model elektronskog fakturisanja, smatramo da se račun koji je izdat od strane dobavljača (u konkretnom slučaju pravno lice iz inostranstva), može smatrati validnom računovodstvenom ispravom, pod uslovom da se iz tako izdatog računa nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene, odnosno da se radi o verodostojnoj računovodstvenoj ispravi koja je potpuna, istinita, računski tačna i prikazuje poslovnu promenu. Zakonom o računovodstvu definisano je da računovodstvena isprava, sastavljena kao elektronski zapis, treba da sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje računovodstvene isprave, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom.
Želimo, međutim, da ukažemo da predmet uređivanja Zakona o računovodstvu nije način na koji pravna lica iz inostranstva izdaju svoje račune, odnosno kako se ti računi potpisuju, s obzirom da su ta pravna lica u obavezi da primenjuju propise zemalja u kojima obavljaju privrednu ili drugu delatnost.“