ŽENE OSNIVAČI PRIVREDNOG DRUŠTVA – KOJE NISU ZASNOVALE RADNI ODNOS U DRUŠTVU, NEMAJU PRAVO NAKNADE ZARADE ZA VREME SPREČENOSTI ZA RAD – PORODILJSKO ODSUSTVO

Pored verbalog zalaganja za povećanje nataliteta u državi, veće pažnje i brige o ženama i deci, važeća zakonska rešenja nas upućuju na sasvin suprotnu praksu.
Žene osnivači, članovi, odnosno akcionari privrednih društava koje u njima nisu zasnovali radni odnos ali obavljaju određene poslove društvu (registrovani su za predstavljanje i zastupanje privrednog društva), iako su obavezno osigurana lica, nemaju pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad.
One imaju pravo na bolovanje samo ako su zasnovali radni odnos u privrednom društvu čiji su osnivač ili su u radnom odnosu kod drugog poslodavca.
Dakle, i ako plaćaju doprinose na PIO, zdravsto i osiguranje od nezaposlenosti, u skladu sa članom 17. . stav 1. tačka 17) Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 109/2005 – ispr., 57/2011, 110/2012 – odluka US, 119/2012, 99/2014, 123/2014 i 126/2014 – odluka US), ova lica nisu obuhvaćena krugom osiguranika koji imaju pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pa tako ni na naknadu za trudničko i porodiljsko bolovanje.
Slična situacija je i sa ženama preduzetnicama koje prilikom odlaska na porodiljsko bolovanje moraju da privremenom preknu obavljanje delatnosti, podnošenjem prijave u bilo kojoj jedinici APR.
Nakon prekida obavljanja delatnosti podnosi se zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme trajanja odsustva nadležnom organu.
Druga mogućnost, je da bi ostvarile pravo na naknadu za vreme porodiljkog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta  da imenuje poslovođu.