ZAPOSLENI KOJI JE OSTVARIO PRAVO NA PENZIJU, MOŽE DA OSTANE U RADNOM ODNOSU

Usled velike polemike u javnosti, da li zaposleni u javnom sektoru koji su ostvarili jedan od uslova za odlazak u penziju, mogu da nastave da rade ili po sili zakona odlaze u penziju, nameće se pitanje: da li zaposleni u privatnom sektoru, koji su ispunili jedan od uslova za odlazak u penziju, mogu da ostanu u radnom odnosu.

Ovu oblast regulišu dva zakona, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakon o radu.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, propisuje uslove koje osiguranik mora da ispuni da bi mu se priznalo pravo na penziju.

Zakon o radu propisuje da radni odnos „po sili zakona“ prestaje kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne dogovore.
Iz navedenog proističe da poslodavac može da odluči da zaposlenom koji je navršio 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja prestane radni odnos po sili zakona, ali isto tako zakonodavac ostavlja mogućnost da se zaposleni i poslodavac zajednički dogovore da zaposleni ostane i dalje u radnom odnosu. Ovo znači da samo ako postoji obostrana saglasnost zaposlenog i poslodavca, zaposleni može da ostane u radnom odnosu i posle navršenih 65 godina života.

Zakonom o radu nije propisano vremensko ograničenje do kada zaposleni može da ostane u random odnosu, što omogućava da ako postoji obostrana saglasnost zaposlenog i poslodavca, zaposleni može da ostane u radnom odnosu i posle navršenih 65 godina života, bez bilo kakvog ograničenja po pitanju godina starosti ili godina radnog staža.