Manjak dobara po osnovu čije nabavke, odnosno proizvodnje je obveznik PDV imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno (bez obzira da li je to pravo i ostvario), osim manjka koji se može pravdati višom silom ili na drugi propisani način (elementarna nepogoda, krađa, saobraćajni udes i dr), utvrđen na osnovu akta nadležnog organa, odnosno organizacije, smatra se sopstvenom potrošnjom, što znači da se na taj manjak PDV obračunava i plaća u skladu sa propisima kojima se uređuje oporezivanje potrošnje PDV. (Mišljenje Ministarstva finansija, br. 430-00-388/2014-04 od 28.7.2015. godine).

S tim u vezi, manjak dobara, koji se smatra sopstvenom potrošnjom, utvrđuje se u skladu sa Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013) i Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. glasnik RS“, br. 118/2013 i 137/2014) („Sl. glasnik RS“, br. 118/2013 i 137/2014). U slučaju kada obveznik PDV, koji se bavi trgovinskom delatnošću preko više prodajnih objekata, vrši delimično brojanje određenog artikla za svrhu informisanja službe nabavke i tom prilikom utvrdi tzv. „privremeni manjak dobara“ koji, po svojoj suštini, ne odražava stvarno stanje imovine, tako utvrđeni manjak dobara (tzv. „privremeni manjak dobara“) ne smatra se sopstvenom potrošnjom iz člana 2. stav 2. Pravilnika o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti („Sl. glasnik RS“, br. 118/2012 – dalje: Pravilnik), a u smislu člana 4. stav 4. tačka 1) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“, br. 84/2004, 86/2004 – ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 – usklađeni din. izn., 68/2014 – dr. zakon, 142/2014 i 5/2015 – usklađeni din. izn. – dalje: Zakon).