NAKNADA ZARADE, REGRES I NAKNADA ŠTETE ZA NEISKORIŠĆENI GODIŠNJI ODMOR

Naknada zarade za vreme godišnjeg odmora

Prema Zakonu o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci za vreme korišćenja godišnjeg odmora. Prosečnu zaradu za prethodnih 12 meseci čine sva primanja zaposlenog koja imaju karakter zarade, a to su:

• isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodna tri meseca, stimulacije, nagrade i dr.
• uvećana zarada u prethodna tri meseca zbog rada za vreme praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca,
• regres, terenski rad, dodatak za odvojeni život i druga primanja koja imaju karakter zarada.

Objašnjenje

*Na osnovu stava Ministarstva, da ukoliko je poslodavac svojim opštim aktom utvrdio da se osnovica za isplatu naknade utvrđuje na osnovu tromesečnog proseka (odredba u Zakonu pre izmena), da bi isplatio naknadu zaposlenom na osnovu tog proseka potrebno je da osnovicu za obračun utvrdi na osnovu tromesečnog proseka i na osnovu dvanaestomesečnog proseka i da za osnovicu za obračun naknade uzme iznos koji je povoljniji za zaposlenog.*

Naknada zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora se tretira kao zarada, i nije potrebno je posbno isticati na poreskoj prijavi niti je posebno evidentirati.

Ukoliko je zaposleni u prethodnih 12 meseci jedan period odsustvovao sa posla i za to mu je isplaćena naknada za odsustvo, prilikom obračuna prosečne zarade za prethodnih 12 meseci u obzir se uzima samo zarada koja je isplaćena za efektivne sate rada. Naknada za odsustvo ne ulazi u obračun prosečne zarade za prethodnih 12 meseci.

Ukoliko je zaposleni bio na bolovanju prethodnih 12 meseci ili se zaposlio u mesecu u kojem ostvaruje pravo na naknadu za obračun prosečne zarade uzeće se ugovorena osnovna zarada uvećana za minuli rad.

Ako je zaposleni u radnom odnosu manje od 12 meseci prosečna zarada će se obračunavati od dana zaposlenja do meseca kada ostvaruje naknadu zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora.

Ukoliko je zaposleni bio svih 12 meseci u radnom odnosu, a poslodavac nije isplatio zaposlenom sve zarade, prosečna zarada će se obračunavati kao da je zaposleni primio sve zarade.

Regres za korišćenje godišnjeg odmora

Regres ima karakter zarade, i na njega se plaćaju porez i socijalni doprinosi kao na zaradu, i unosi se zajedno sa zaradom u pojedinačnu poresku prijavu Obrazac PPP-PD pod OVP 101.

Zakonom nije propisana visina regresa i obaveza poslodavca da isplati regres. Regres se isplaćuje na osnovu opšteg akta poslodavca i ugovora o radu.

Poslodavac regres može isplaćivati zajedno sa zaradom, i zajedno bi se uneli u poresku prijavu, a ukoliko se isplaćuje odvojeno socijalni doprinosi bi se platili na najnižu osnovicu ako je regres niži od najniže mesečne osnovice za uplatu doprinosa.

Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor

Zaposleni ima pravo na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor samo u slučaju prestanka radnog odnosa, jer prema Zakonu o radu zaposleni nema pravo da se odrekne godišnjeg odmora ili da primi novčanu naknadu za neiskorišćeni godinji odmor osim u slučaju prestanka radnog odnosa.

Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor nema karakter zarade, tako da se na naknadu štete ne obračunava porez i socijalni doprinosi. Na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor se obračunava porez po stopi od 20% na osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova.

Poslodavac ima obavezu da u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa isplati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor.

Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor se isplaćuje za sve dane godišnjeg odmora za tekuću godinu koje je ostvario zaposleni, i za prestale dane godišnjeg odmora za prethodnu godinu ukoliko je prestao radni odnos do 30. juna tekuće godine na koje je imao pravo.

Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor se obračunava prema prosečnoj zaradi u prethodnih 12 meseci.