NEPOSTOJANJE OBAVEZE MATIČNOG PRAVNOG LICA KOJE JE RAZVRSTANO KAO SREDNJE, MALO ILI MIKRO, DA UZ SVOJE KONSOLIDOVANE FINANSIJSKE IZVEŠTAJE, SASTAVI I DOSTAVI AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE KONSOLIDOVANI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU

Privredna društva, koja su istovremeno matična pravna lica, a razvrstana su kao mikro, mala ili srednja pravna lica, nemaju obavezu da sastavljaju godišnji izveštaj o poslovanju, te samim tim ni konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju. Shodno sledi da pomenuta pravna lica (sva koja nisu velika i javna) nemaju obavezu da dostavljaju Agenciji za privredne registre godišnji, konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju, s obzirom da nisu dužna ni da ga sastavljaju
„Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013 – dalje: Zakon), uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica, organizacija računovodstva i računovodstvene isprave, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo, kao i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Odredbama člana 29. Zakona propisano je da su obveznici sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju sva velika pravna lica i javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala. Međutim, pravna lica koja su, u smislu člana 6. ovog zakona, razvrstana kao mikro, mala ili srednja pravna lica nemaju obavezu da sastave godišnji izveštaj o poslovanju, s tim što su informacije o otkupu sopstvenih akcija, odnosno udela dužna da navedu u Napomenama uz finansijske izveštaje ako su obavezna da ih sastavljaju.
Odredbama člana 30. Zakona propisano je da matična pravna lica mogu da odluče da godišnji izveštaj o poslovanju i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju prikažu kao jedan izveštaj koji treba da sadrži informacije od značaja za ekonomsku celinu.
Imajući u vidu navedeno, kao i eksplicitne odredbe napred citiranih čl. 29. i 30. Zakona, nesporno sledi da obavezu sastavljanja godišnjeg izveštaja o poslovanju imaju isključivo velika pravna lica i javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.
Nesporno, takođe, sledi iz citiranih zakonskih odredaba da privredna društva, koja su istovremeno matična pravna lica, a razvrstana su kao mikro, mala ili srednja pravna lica, nemaju obavezu da sastavljaju godišnji izveštaj o poslovanju, te samim tim ni konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju.
Shodno sledi da pomenuta pravna lica (sva koja nisu velika i javna) nemaju ni obavezu da dostavljaju Agenciji za privredne registre godišnji, odnosno konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju, s obzirom da nisu dužna ni da ga sastavljaju.
Napominjemo, dodatno, da ni u jednom Međunarodnom računovodstvenom standardu, odnosno Međunarodnom standardu finansijskog izveštavanja (MRS/MSFI), koje pravna lica obavezno primenjuju prilikom sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja, nije propisan zahtev da se, uz konsolidovani finansijski izveštaj (obuhvata celokupan set od šest finansijskih izveštaja) sastavlja i godišnji izveštaj o poslovanju.
Istovremeno bismo, na kraju, želeli da ukažemo da se odredba člana 30. Zakona odnosi isključivo na ona matična pravna lica koja imaju obavezu da sastave svoje godišnje izveštaje o poslovanju (velika pravna lica i javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala) i u tom slučaju imaju mogućnost da, umesto dva izveštaja o poslovanju (godišnji i konsolidovani), sastave samo jedan izveštaj koji treba da sadrži informacije od značaja za ekonomsku celinu.“