PREDUZETNIK – OD OSNIVANJA DO STATUSNE PROMENE U PRIVREDNO DRUŠTVO

Položaj preduzetnika kao privrednog subjekta regulisan je čl.od 83. do 92. Zakona o privrednim društvima (’’Službeni glasnik RS’’, br. 36/11, 99/11 i 83/14).
Navedenim članovima Zakona uređena su osnovna pitanja preduzetnika kao što su: definisanje pojma, vremena na koje se registruje, imovine, odgovornosti za obaveze, poslovnog imena, delatnosti, poslovođenja, svojstva zaposlenih ili angažovanih kod preduzetnika, prekida obavljanja delatnosti, gubitka svojstva preduzetnika, kontinuiteta obavljanja delatnosti od strane naslednika, kao i nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog društva.

Pojam preduzetnika uređen je članom 83. stav 1. Zakona. Prema tom članu ’’preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji’’.
Iz predhodno navedenog pojma preduzetnika proizilazi sledeće:

Preduzetnik je jedno poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnos. Ne može da osniva ortačku radnju. Poslovna sposobnost fizičkog lica je sposobnost da voljnim radnjama stiču prava i preuzimaju obaveze, što znači da poseduje normalnu volju, i to je lice starije od 18 godina i duševno zdravo.
Bitno svojstvo preduzetnika je da obavlja određenu delatnost kao pretežnu.
Preduzetnik obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda, što je ciljna funkcija i svih privrednih društava.

Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja prihoda, nema svojstvo pravnog lica ali je izjednačen sa njima.

Važno je istaći i sledeće: preduzetnik ima pravo da se bavi spoljnom trgovinom /uvoz, izvoz, aktivno oplemenjivanje, reeksportna dorada/, takođe da otvori devizni račun. Zakoni: Carinski zakon, Zakon o deviznom poslovanju kao i Zakon o spoljnoj trgovini primenjuje se na poslovanje preduzetničke radnje kao i za privredno društvo. Što znači da preduzetnik može da sklapa i ugovor o prebijanju dugovanja i potraživanja po obavljenom spoljnotrgovinsko poslu.

Preduzetnik može da se registruje na određeno i na neodređeno vreme.

Preduzetnik odgovara svom svojom imovinom za obaveze, to je i lična imovina i imovina za obavljanje delatnosti. U poslovnim knjigama se unosi samo imovina za obavljanje delatnosti. Preduzetnik odgovara svojom imovinom za obaveze i kada se izbriše i privrednog registra.

Poslovno ime preduzetnika je uređeno članom 86. Zakona.
Poslovno ime preduzetnika mora da sadrži ime i prezime preduzetnika, i u opisu da sadrži ’’preduzetnik’’ ili ’’pr’’ i sedište.
Poslovno ime može da sadrži i drugi naziv koji bolje opisuje njegovu delatnost, može biti i naziv države ili oblasti ako je nadležni organa saglasan s tim, takođe može da ima naziv strane države ili oblasti ako su saglasni nadležni organi te države.
Poslovno ime preduzetnika ne može da bude takvo da vređa javni moral.

Sedište preduzetnika je mesto iz kog on upravlja obavljanjem delatnosti, najčešće u tom mestu i obavlja samu delatnost. Preduzetnik može da obavlja delatnost i izvan sedišta, na jednom ili više mesta.

Preduzetnik ima svoju pretežnu delatnost, ali može da obavlja i ostale delatnosti koje su dozvoljene zakonom. Preduzetnik može da obavlja sve delatnosti propisane zakonom, takođe i umetničkim i starim zanatima, poslovima domaće radinosti.
Stari i umetnički zanati, poslovi domaće radinosti prema našem zakonu nisu posebno stimulisani, tako da nemaju oslobađanje poreza na dodatnu vrednost i drugih poreza i obaveza.

Preduzetnik može da prepusti polovođenje drugom poslovno sposobnom fizičkom licu.
Poslovođenje može da bude dato za sve poslove preduzetnika ili može da bude ograničeno samo na jedno izdvojeno mesto u kojem se obavlja delatnost.
Poslovođa ima svojstvo zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonom i mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika.
Stavom 4. člana 89. ovog zakona uređeno je da u slučaju privremene odsutnosti preduzetnika zbog bolesti, školovanja, izbora na funkciju i sl., a koji nema poslovođu, on može da opšte poslovođenje poveri članu svog porodičnog domaćinstva za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.
Ukoliko su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija preduzetnika, poslovođa mora da ispunjava te uslove. Poslovođa se kod preduzetnika registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Preduzetnik je prema stavu 8. člana 89. Zakona dužan da zaposli lica koja rade kod njega, odnoso ukoliko su angažovana po drugom osnovu, to angažovanje mora da bude u skladu sa zakonom koji uređuje radno angažovanje.
Član porodičnog domaćinstva preduzetnika može raditi kod njega bez zasnivanja radnog odnosa:

1) povremeno tokom dana i to isključivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo neophodno zbog prirode delatnosti preduzetnika (da se trgovačka radnja ne bi zatvarala tokom radnog vremena, da bi se utovarila roba, da bi se očistio poslovni prostor i sl.),

2) privremeno tok osposobljavanja za obavljanje delatnosti starih zanata, odnoso poslove domaće radinosti, ako preduzetnik obavlja tu delatnost,

3) u vremenu kada preduzetnik koristi godišnji odmor u skladu sa zakonom.

Članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika su bračni drug, deca, usvojenici ili roditelji.
Preduzetnik nije zaposlen u svojoj radnji, odnoso on ne može zasnovati radni odnos sam sa sobom, bez obzira na to da li se opredelio da isplaćuje ličnu zaradu preduzetnika ili ne.
Preduzetnik može da isplaćuje sebi ličnu zaradu, koju utvrđuje svakog meseca i na nju mora da plati porez i doprinose.

Prema članu 90. Zakona, preduzetnik može da prekine obavljanje delatnosti pod uslovom da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obaveštenje na mestu na kom obavlja delatnost.
Prekid obavljanja delatnosti registruje se u skladu sa zakonom o registraciji i ne može da se utvrđuje retroaktivno.
Agenciji za privredne registre podnose se:

Registraciona prijava prekida i nastavka obavljanja delatnosti preduzetnika sa sajta APR.
Dokaz o uplati naknade u iznosu od 700 dinara na račun Agencije za privredne registre Beograd 84029771845, poziv na broj 04 i u nastavku matični broj radnje.

Prilikom prekida obavljanja delatnosti preduzetnika obavezno se predaje poreska prijava PPDG-1S, Poreski bilans PB-2, kao i finasijski izveštaj u roku od 30 dana u skladu sa članom 94. Zakona o porezu na dohodak građanja.
Za vreme prekida obavljanja delatnosti ne postoji obaveza plaćanja poreza na prihode od samostalne delatnosti, doprinosi mogu da miruju za vreme prekida, a preduzetnik može da nastavi da plaća doprinose i za vreme prekida.

Prema stavu 6. člana 91. Zakona preduzetnik prestaje sa radom u sledećim slučajevima:

1) Smrću ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti;

2) Istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme;

3) Ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine, na osnovu zahteva za brisanje preduzetnika iz registra koji podnese Narodna banka Srbije ili Poreska uprava;

4) Ako je pravosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije preduzetnika;

5) Ako mu je pravosnažnom presudom, izvršnom odlukom nadležnog oragana ili suda časti komore u koju je učlanjen izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti;

6) U slučaju prestanka važenja odobrenja, saglasnosti ili drugog akta nadležnog organa koji je u skladu sa članom 4. stav 2. ovog zakona posebnim zakonom propisan kao uslov za registraciju;

7) U drugim slučajevima propisanim zakonom.

U slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, član porodičnog domaćinstva tj. fizičko lice koje poslovno sposobno može da nastvi da obavlja delatnost na osnovu rešenja o nasleđivanju ili međusobnog sporazuma o nastavku obavljanja delatnosti.
Lice koje nastavlja da obavlja delatnost preduzetnika dužno je da u roku od 30 dana od dana smrti preduzetnika prijavi nastavak obavljanja delatnosti nadležnom registru.

Prema članu 92. Zakona preduzetnik može da donese odluku o nastavku bavljenja delatnosti u formi privrednog društva, pri čemu se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o osnivanju date forme društva. U skladu sa donetom odlukom, vrši se brisanje preduzetnika iz registra privrednih društava i registruje se privredno društvo. Privredno društvo koje nastaje transformacijom preduzetnika, prema stavu 3. člana 92. Zakona, kao njegov pravni sledbenik, preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva.
Preduzetnik i dalje odgovara svojom ličnom imovinom za obaveze nastale pre transformacije preduzetnika u privredno društvo.
Pošto se promena pravne forme preduzetnika u privredno društvo najčešće u praksi vrši zbog promene vlasnika radnje kod preduzetnika koji su obveznici PDV u cilju umanjenja poreskih obaveza, navodi se i mišljenje Ministarstva fininsija Republike Srbije br. 413-00-143/2011-04 od 18.02.2011. godine koje razrešava mnoga pitanja u vezi sa tom transformacijom.
Prema navedenom mišljenju, društvo sa ogranicenom odgovornosću koje je nastalo od preduzetnika koji je bio obveznik PDV nastavlja kao obveznik PDV i dužno je da pismeno obavesti nadležni poreski organ sa izmenama podataka iz evidencione prijave.
Priznavanje pravnog kontinuiteta iz aspekta propisa PDV znači sledeće:

kao obveznik PDV na mesto radnje stupa novoosnovano privredno društvo
novoosnovano privredno društvo ne podnosi obrazac evidencione prijave, već preduzetnička radnja podnosi pismeno obaveštenje o promeni podataka iz evidencione prijave
preduzetnička radnja ne podnosi poresku prijavu za period od početka meseca do dana gašenja radnje, već novoosnovano privredno društvo podnosi poresku prijavu za ceo poreski period.

Gašenje preduzetnika obavezuje da se poreskom organu u roku od 30 dana preda poreska prijava PPDG-1S, Poreski bilans PB-2 i odgovarajući finansijksi izveštaji za period u kojem je poslovao preduzetnik u poslovnoj godini u kojoj je došlo do transformacije.