Menica predstavlja hartiju od vrednosti po naredbi, kojom njen izdavalac neopozivo potvrđuje da će korisniku menice izvršiti isplatu iznosa naznačenog na samoj menici o roku dospeća.
Poslovanje menicama u Republici Srbiji (RS) definisano je Zakonom o menicama („Sl. list FNRJ“, br. 104/46, „Sl. list SFRJ“, br. 16/65, 54/70 i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 46/96 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja).
U cilju da se identifikuju dužnici po osnovu menica i ovlašćenja i prevaziđe dugogodišnja praksa koja je bila karakteristična po nekontrolisanom izdavanju menica, te na taj način vrati kredibilitet menici kao instrumentu plaćanja, Narodna banka Srbije (dalje: NBS) je donela Odluku o bližim uslovima, sadržini i načinu vođenja Registra menica i ovlašćenja („Sl. glasnik RS“, br. 56/2011 – dalje: Odluka). Predmetnim aktom je propisana obaveza registrovanja svih menica/ovlašćenja izdatih od strane pravnih lica i preduzetnika, a koji su u posedu poverilaca do 1.6.2012. godine, odn. koji dospevaju za naplatu posle 1.6.2012. godine.
Tačkom 3. Odluke definisano je da zahtev za registraciju menice/ovlašćenja dužnik podnosi svojoj banci i to:
– zahtev za registraciju menice – na obrascu Zahtev za registraciju/brisanje menice (Prilog 1);
– zahtev za registraciju ovlašćenja – na obrascu Zahtev za registraciju/brisanje ovlašćenja (Prilog 2).