U skladu sa članom 202. Zakona o radu, zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
Zakon o radu ne propisuje nijedan dodatni uslov, što znači da zaposleni može ugovor o dopunskom radu zaključiti bez saglasnosti i bez obaveštavanja poslodavca kod koga je u stalnom radnom osnosu.
Da bi zaposleni mogao zaključiti ugovor o dopunskom radu mora poslodavcu sa kojim zaključuje ugovor o dopunskom radu da dostavi dokaz da kod drugog poslodavca radi puno radno vreme jer je to uslov za zaključenje ugovora.
Zaposleni sa nepunim radnim vremenom ne može zaključiti ugovor o dopunskom radu. Takođe, nije moguće zaključiti ugovor o dopunskom radu sa nezaposlenim licem, penzionisanim licem i nerezidentom koji je u radnom odnosu u inostranstvu.
Uslov za zaključivanje ugovora o dopunskom radu koji je zakonom definisan: „najviše do jedne trećine punog radnog vremena“ podrazumeva da je to jedna trećina od 40-časovne radne nedelje, što znači da dopunski rad može da iznosi najviše 13,33 časova nedeljno.
Odredbe Zakona o radu primenjuju se u svim slučajevima zaključenja ugovora o dopunskom radu, izuzev kada je posebnim zakonima dopunski rad uređen na drugi način. U tom slučaju primenjuju se odredbe posebnih zakona.

Obračun poreza i doprinosa na naknadu ostvarenu po osnovu ugovora o dopunskom radu zaključenom po Zakonu o radu