Za obavljanje poslova, koji po svojoj prirodi ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini, poslodavci imaju mogućnost da sa određenim licem zaključe ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Ugovori se mogu zaključiti sa:
1) nezaposlenim licem,
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena,
3) korisnikom starosne penzije.
Obavljanje privremenih i povremenih poslova definisano je članom 197. Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014),
Ugovor po ovom osnovu zaključuje se u pisanom obliku.
Prema članu 198. istog zakona, utvrđeno je da poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor i sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.
Karakteristike rada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima su sledeće:
– ovi poslovi ne predstavljaju radni odnos;
– to su poslovi koji se obavljaju po ugovoru van radnog odnosa i ne moraju biti utvrđeni pravilnikom o sistematizaciji, a ako su utvrđeni pravilnikom o sistematizaciji, to može biti privremena zamena odsutnog zaposlenog ili povećan obim posla;
– potreba za njihovim obavljanjem pojavljuje se u kraćem vremenskom periodu;
– to su poslovi koji ne mogu da traju duže od 120 radnih dana;
– ovi poslovi mogu da budu iz delatnosti ili van delatnosti poslodavca:
– privremeni i povremeni poslovi ograničeni su vremenski, a ne količinom rada. Zakonsko ograničenje obavljanja ovih poslova od 120 radnih dana u kalendarskoj godini odnosi se na vreme, a ne na broj lica koji će obavljati ove poslove, niti količinu i vrednost tih poslova. U tom smislu isto lice može da radi kod jednog poslodavca u jednoj kalendarskoj godini duže od 120 radnih dana, ali na različitim privremenim i povremenim poslovima;
– radno vreme se utvrđuje ugovorom i, po pravilu, se poklapa sa radnim vremenom zaposlenih;
– posao može da se obavlja sa punim ili nepunim radnim vremenom, a ako je lice u radnom odnosu kod drugog poslodavca sa nepunim radnim vremenom, ugovor o privremenim i povremenim poslovima može da se zaključi samo za preostali deo radnog vremena do punog radnog vremena;
– u rad od 120 radnih dana računaju se samo radni dani, bez obzira koliko je trajalo radno vreme (3, 6 ili 12 časova);
– u 120 radnih dana ne računaju se radni dani u kojima lice koje obavlja privremene i povremene poslove nije radilo zbog bolesti ili druge vrste odsustvovanja sa rada;
– poslodavac i lice koje obavlja privremene i povremene poslove ugovaraju vrstu posla, način izvršenja, rok za koji se poslovi obavljaju i naknadu za rad;
– pored ugovorene naknade, poslodavac može sa licem koje obavlja privremene i povremene poslove da ugovori i naknadu određenih troškova kao što su: naknada za ishranu u toku rada „topli obrok“, naknada troškova prevoza na rad i sa rada, troškova službenog putovanja u zemlji i inostranstvu, ako je tu mogućnost predvideo svojim opštim aktom.
Ugovori o povremenim i privremenim poslovima po poreskom tretmanu imaju karakter zarade i plaćaju se porez i doprinosi kao na zarade.