Ukoliko u privrednom društvu nema neraspoređene dobiti iz ranijih godina, može se doneti odluka o isplati međudividende, pri čemu treba voditi računa da privredno društo ima ostvaren višak prihoda nad rashodima za konkretan period (ostvarenu dobit), što se utvrđuje na osnovu periodičnog obračuna koji se ne dostavlja nadležnim organima, kao i o ograničenjima koja su propisana Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011 i 83/2014 – dr. zakon).
Naime, članom 273. Zakona o privrednim društvima koji se odnosi na privremenu dividendu, odnosno međudividendu, propisano je da ako statutom nije drugačije određeno, društvo može plaćati privremenu dividendu (međudividenda) u bilo koje vreme između redovnih sednica skupštine ako:
1) izveštaji o poslovanju društva i njegovim finansijskim rezultatima sačinjeni za tu namenu jasno pokazuju da je društvo u periodu za koji se isplaćuje međudividenda ostvarilo dobit i da su raspoloživa novčana sredstva društva dovoljna za plaćanje te međudividende;
2) iznos međudividende koji se isplaćuje nije veći od ukupne dobiti ostvarene nakon završetka prethodne poslovne godine za koju su sačinjeni finansijski izveštaji, uvećane za neraspoređenu dobit i iznose rezervi koje se mogu koristiti za te namene, a umanjene za utvrđene gubitke i iznos koji se mora uneti u rezerve u skladu sa zakonom ili statutom.
Plaćanje međudividende akcionarima može se odobriti i odlukom odbora direktora, odnosno nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno, ako je to određeno statutom ili odlukom skupštine.