DA LI RAZMIŠLJATE O IZVOZNOJ PRODAJI? – VAŠA KONKURENCIJA TO UVELIKO RADI!

 Nikola LukićIzvoz predstavlja jednu od večitih tema još uvek nezavršene tranzicije u Srbiji. O njegovom značaju za ekonomiju i njen oporavak se često govori. Nekad suštinski i daleko češće deklarativno…Postoje institucije i agencije koje se bave njegovim podsticanjem, razmatraju se načini podrške izvozno orijentisanim preduzećima, ali trenutne činjenice su na žalost sledeće:

  • Izvoz je u poslednje dve decenije najviše opadao i stagnirao
  • Beležen je ogroman spoljnotrgovinski deficit koji je i danas izuzetno visok-pokrivenost uvoza izvozom iznosi nedovoljnih 73%
  • Bez obzira na značajan rast izvoza u poslednjih godinu dana od oko 30 %,  izvoz po glavi stanovnika u Srbiji, je četri puta manji od istog parametra u Sloveniji i dalje je jedan od najnižih u Evropi
  • Izuzev automobilske industrije i IT sektora, stepen prerade izvoznih proizvoda je nizak-uglavnom izvozimo sirovine, odnosno ono što uberemo ili eventualno iskopamo…
  • Glavni izvoznici su multinacionalne kompanije (FIAT, Gorenje, NIS ili Gasprom…), što je i prirodno usled njihove integrisanosti u svetska tržišta. Ipak malo se govori o činjenici da se najatraktivniji i kreativniji delovi poslovanja poput razvoja proizvoda, strateškog marketinga, prodaje, zadržavaju u matičnim zemljama, dok se u Srbiji uglavnom obavljaju proizvodni i radno intenzivni procesi. Time se značajno ograničava razvoj domaćih ljudskih resursa, što može doneti negativne posledice u budućnosti.
  • Bez obzira na česte priče o malim i srednjim preduzećima, kao okosnici razvoja domaće privrede, nedovoljno se čini na njihovom osposobljavanju za međunarodnu tržišnu utakmicu.

 

Kako dalje i zbog čega izvoz:

 – Jedan od osnovnih razloga za ulazak preduzeća, bez obzira na njihovu veličinu, u međunarodnu utakmicu i izlazak na inostrana tržišta se izražava krajnje jednostavnim rečima:

 Malo od velikog, može biti veliko za malo

 Suština je da samo mali deo ogromnog evropskog, ruskog ili svetskog tržišta predstavlja potencijalno veliki posao za firme koje posluju u lokalnim i nacionalnim okvirima, a pri tome su na svetskom nivou relativno male.

Domaće tržište je zasićeno, opterećeno trenutnim problemima, nelikvidnošću i potrebna je velika borba za osvajanje svakog procenta tržišnog udela. Ono je ograničeno svojom veličinom i izloženo je stalnom pritisku lokalnih i internacionalnih konkurenata. Potreban je ogroman napor da bi se povećali prihodi i pridobili novi klijenti.

 S druge strane, otvaranje samo jednog značajnog ino kupca, bila to multinacionalna kompanija, veliko ili srednje  preduzeće sa nacionalnom pokrivenošću u nekoj od razvijenijih zemalja ili zemalja sa velikom populacijom, podiže prihode i profite za deset, dvadeset, pa i više procenata. Izlazak  na internacionalno tržište, otvara neograničene potencijale za razvoj vlastitog biznisa i uvećanje prihoda.

 Drugi razlog je da ako nećete vi njima, doći će oni vama:

Dobar primer je trenutna situacija u domaćem građevinarstvu. Nekada smo se ponosili objektima i deviznim prilivima koje su naše kompanije realizovale širom sveta: od Rusije, preko Azije i Afrike, sve do Centralne i Južne Amerike. Danas imamo činjenicu da su nosioci najvećih građevinskih projekata u Srbiji, kompanije iz Kine, Austrije, Grčke, pa i dalekog Azarbejdžana. Da li je pre samo desetak godina neko to pretpostavljao? Razlozi su kako objektivni, tako i subjektivni ali svakako potvrđuju tezu da oslanjanje isključivo na domaće tržište, povećava rizik da se i bez njega ostane, čime se i sam opstanak kompanije dovodi u pitanje

 

            DANAS NE VLADA KRIZA PONUDE!

            PRISUTNA JE KRIZA TRAŽNJE!

 

Globalizacija trgovine i dolazak internacionalnih igrača na domaće tržište, su nezaustavljiv proces, pozitivan u velikom broju elemenata, ali i upozoravajući na način da će ponuđači proizvoda i usluga iz celog sveta, vršiti pritisak na domaće kompanije i terati ih da pronađu nove izvore prihoda. Osim prihoda zasnovanih na novim proizvodima i uslugama, neophodno je težiti ostvarivanju prihoda na novim teritorijama i tržištima.

Još jedan razlog za izlazak na inostrana tržišta i jačanje izvozne prodaje je i unapređenje vlastite konkurentnosti:

       

Igranje sa ili protiv najboljih evropskih i svetskih igrača i timova podiže kvalitet svoje igre i poboljšava ukupan način poslovanja.

Izvozno orijentisane kompanije uče od konkurenata iz celog sveta, prate savremene trendove, tehnologije, unapređuju postojeće i razvijaju nove proizvode i tako same postaju još bolje, fleksibilnije i efikasnije. Iskustva i znanja stečena na inostranim tržištima primenjuju i u borbi sa konkurencijom na domaćem tržištu. One su žilavije i otpornije i tako pored osvajanja novih tržišta, lakše brane svoju teritoriju,

„ jer ko zabija golove i pobeđuje u gostima, pobeđivaće i na domaćem terenu…“

             Nadam se da će ovih nekoliko razmišljanja motivisati kompanije koje ne izvoze da se upuste u ino prodaju, dok će izvoznike motivisati da to učine još kreativnije i jače.   

                                                                          Nikola Lukić,  Poslovni kosultant

                                  autor knjige “Penjanje uz liticu-knjiga realne ekonomije”

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Biljana Trifunović
 

Pitanja i odgovori
close
Ukoliko želite da primate tekstove koji nisu objavljeni na blogu ili obaveštenje o novim tekstovima i zakazanim seminarima:

PRIJAVITE SE na naš Newsletter!