ZAR SRBIJA DA UVOZI MESO, ILI POVRĆE?

Voce-i-povrce-texPotencijal srpskog agrara za izvoz veoma slabo iskorišćen

ZAR SRBIJA DA UVOZI MESO, ILI POVRĆE?

Srbija se muči već godinama da dosegne granicu izvoza hrane od milijardu evra godišnje, a prema stručnim analizama, izvozni potencijal domaćeg agrara je između 3,5 i četiri milijarde evra. Računice pokazuju da poljoprivreda Srbije koristi jedva 25 do 30 odsto svog potencijala za izvoza hrane u svet, na godišnjem nivou!

Slabo korišćenje izvoznog potencijala srpskog agrara je posledica slabe organizacije same proizvodnje i uloge države po tom pitanju. Nekada značajni prehrambeni prerađivači, koji su bili i veliki izvoznici, danas su ugašeni uglavnom nebrigom države. Pa je Srbija čak  postala uvoznik te vrste proizvoda. Suština je sada da na tom planu moraju stvari da se razvijaju od početka.

Svedoci smo da se u javnosti stalno naglašava da je poljoprivreda razvojna i izvozna šansa Srbije, a da na domaćem tržištu nema dovoljno mesa, mesnih prerađevina i povrća iz domaće proizvodnje, tako da ti prehrambeni proizvodi moraju da se uvoze. Dakle, ne može se zažmuriti nad činjenicom da Srbija uvozi izuzetno mnogo hrane u odnosu na njene resurse i mogućnosti. S druge strane, što se izvoza tiče, Srbija se nalazi između 60. i 70. mesta u svetu kada se posmatra izvoz svih proizvoda koji spadaju u prehranu.

Zahvaljujući privatnoj inicijativi, Srbija ipak polako počinje da se probija na strana tržista sa svojom proizvodnjom alkoholnih i bezalkoholnih pića i već ima nekoliko prepoznatljivih brendove i van granica zemlje, kao što su „Nektar”, „Freš end Ko”, „Rauh”, „Žuta osa” i drugi. A da bi se takav krug još efikasnije proširio poslednjih par godina je počelo organizovanje takozvanih sajmova ekskluzivne hrane i pića.

Na ovim sajmovima se pojavljuje otprilike dvadesetak izlagača koji se trude da na svoje kvalitetne i originalne proizvode skrenu pažnju pre svega izvoznika, ali i da motivišu ljude sa preduzetničkim duhom da stupe u akciju. Nedavno je takav sajam, drugu godinu uzastopno, održan i u Beogradu i to na naročito ekskluzivnoj lokaciji – Tržnom centru „Stadion” na Voždovcu. Na njemu je otprilike 20 izlagača predstavilo ekskluzivne proizvode prehrambene industrije i pića. Domaći proizvođači ponudili su mlečne proizvode, među kojima na primer i maslac od badema, vrhunske suhomesnate proizvode, peciva, sokove, među kojima i od aronije, vina, kao i vocne rakije u ekluziovnom pakovanju, a cene jedne takve je dostizala čak 11.000 dinara.

Sada je najavljeno da će ovakvi sajmovi biti organizovani kvartalno i to i u gradovima širom Srbije – Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i gde god postoje tržni centri. Koncept će biti isti – manji broj izlagača, ali ponuda izuzetnog kvaliteta, jer to potrošači traže: kvalitetan proizvod, sa poznatim poreklom od proverenih proizvođača. Cilj je da se potrošačima pokaže da Srbija ima proizvođače hrane vrhunskog kvaliteta, koja može da bude konkurentna ne samo na domaćem nego i na stranom tržištu. A od predstavnika države se očekuje da pomognu u brendiranju domaćih prehrambenih proizvoda. Da Srbija iskoristi priliku i zaštriti geografsko poreklo kajmaka i slanine, pogače, proje, kiselog kupusa,… Recimo, Mađari su zaštitili pogačice sa čvarcima, a Slovenci ajvar, što je Srbija mogla i morala, svakako da učini pre njih.

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Dejan Trifunović