UDRUŽITI OTPREMNINE – POKRENUTI BIZNIS

Da li država ima jasnu ideju o zapošljavanju ljudi bez posla?

UDRUŽITI OTPREMNINE – POKRENUTI BIZNIS

Kako najavljuje Ministarstvu privrede Srbije, početkom novembra će javno biti pozvani investitori za 179 preduzeća u restrukturiranju. One firme za koje ne bude zainteresovanih, a koje budu procenjene kao gubitaši, otići će pod stečaj ili će biti ugašene. To podrazumeva i veliki broj ljudi koji će sa otpremninama napustiti takva preduzeća. Bez prave ideje šta će da uradi sa tim novcem od otpremnina, većina ljudi će ga potrošiti za podmirivanje potreba u domaćinstvu.

Analize pokazuju da umesto da pokrenu sopstveni posao, većina ljudi koji su dobili otpremine, to potroši na otplatu dugova, a mnogi sebi uplate neko atraktivno putovanjem, neko pazari novi auto, a neko kupi novi kućni aparat. I tako svi – lako ostanu bez novca. Onda mnogi postaju socijalni slučajevi i traže neki nov posao preko raznih agencija za posredovanje u zapošljavanju.

Nacionalna služba Srbije za zapošljavanje (NSZ) u proseku dva puta godišnje organizuje besplatnu obuku za pokretanje novog posla. Pošto NSZ u skladu sa svojim mogućnostima nudi i određene subvencije za pokretanje biznisa, ove obuke su uslov da neko uopšte može da konkuriše za subvenciju. A takvi, koji žele da dobiju finansijsku pomoć na početku svog preduzetništva, prolazeći ovaj program edukacije NSZ, dobijaju „na dlanu ” i podatke bazirane na istraživanju potreba tržišta. Takva vrsta podataka jeste praktično i najvažnija stvar prilikom razrade svake poslovne ideje. Nažalost, ovde je reč o pojedinačnom naporu NSZ da pomogne onima koji su postali tehnološki višak da se „snađu” i to nije dovoljno!

Stručnajci u preduzetničkoj oblasti sve češće ističu da je došao poslednji trenutak da se napravi neka perspektivna strategija na nivou države. Oni u osnovi predlažu da se uz sredstva za socijalni program, ljudima ponudi da udruže svoje otpremnine i započnu zajednički posao, a da im država pomogne na primer besplatnim prostorom, edukacijom i pravnom pomoći. Naravno, neophodno je i utvrditi realan broj radnika, analizirati njihovu starosnu i kvalifikacionu strukturu, kao i sačiniti procenu raspoloživih lokacija, prostora, objekata, proceniti finanskijska sredstva koja su potrebna za realizaciju socijalnih programa, … Naravno kroz razgovore sa radnicima, ponuditi im profitabilne preduzetničke programe.

Da navedemo na kraju i procenu da je novcem koji je u ovoj godini u Srbiji isplaćen radnicima čija su preduzeća otišla u stečaj, moglo da se osnuje desetine fabrika, koje bi te i druge ljude uposlile. A to nije urađeno, kako tvrde analitičari, zato što država i dalje nema jasnu ideju o merama koje su neophodne za njihovo zapošljavanje.