RADNICI U PRVOM ISPLATNOM REDU

394453_priboj04-fap-strajk-foto-v-lojanica_fNacrt zakona o stečaju, trenutno na javnoj raspravi, predviđa novine

RADNICI U PRVOM ISPLATNOM REDU

Svi radnici čija firma ode u stečaj, po predlogu novog zakona, automatski ostaju bez posla. Utešno je da će svi oni, radili za državu ili privatnog poslodavca, moći da računaju na potpuno povezan staž i isplatu zaostalih plata u visini minimalca. Nacrt zakona o stečaju koji se nalazi na javnoj raspravi predviđa dosta novina. Jedna od njih su i otkazi za radnike firmi koje odu u stečaj. Mada zakon još nije usvojen, budžetom za 2014. godinu Vlada Srbije je predvidela 200 miliona evra za automatsku isplatu zaostalih zarada i doprinosa radnika.

Radnici će prema novom zakonu dobijati novac odmah, dok će država čekati da sredstva budu vraćena u budžet kad se završi privatizacija. Računa se da će tako biti dovoljno novca da se izbegne bilo kakav socijalni udar, odnosno da će biti sprečeno da se loš rad rukovodilaca prevali preko leđa radnika.

Zvanična statistika barata podacima da je država Srbija vlasnik 179 firmi u restrukturiranju u kojima je zaposleno 51.023 ljudi i još 419 preduzeća pod okriljem Agencije za privatizaciju sa otprilike 35.000 radnika. Grube pretpostavke su, da bi otprilike jedna trećina ovih firmi koje zapošljavaju tridesetak hiljada radnika, mogla da ode u stečaj. Tokom 2013. godine je u stečaj otišlo 119 preduzeća. Zaključeni stečajni postupci u društvenim firmama su u proseku najkraće trajali devet meseci, a najduže tri godine. U privatnim firmama stečaj je najbrže završavan u proseku za deset meseci, a najduže za godinu i devet meseci.

Prema Nacrtu zakona o stečaju, pored radnika, u prvom isplatnom redu bi trebalo da budu i troškovi samog stečajnog postupka, kao i potraživanja banke. Zatim na red dolaze dobavljači i drugi neobezbeđeni poverioci, a na kraju povezana lica. Prema statističkim podacima, poverioci su do sada naplaćivali jedva trećinu svojih potraživanja, radnici su uspevali u proseku da naplate dve godine doprinosa i godinu dana minimalne zarade. A između 20 i 30 odsto potaživanja su naplaćivali i drugi poverioci poput banaka, dobavljača i povezanih lica.

Sve firme u stečaju moraju da prodaju imovinu, što je zadatak stečajnih upravnika. Međutim, praksa iz prošlosti pokazuje da su rukovodstva firmi pre nego što one odu u stečaj rasprodavala svu imovinu, pa niko nije uspevao da se naplati. Ili da su firme imale blokiran račun, pa poverioci nisu hteli ni da pokreću stečaj, znajući da time ništa neće dobiti.

Najzad, Nacrt zakona o stečaju uvodi novine i oko izbora i načina davanja dozvola za rad stečajnim upravnicima. Bitna stvar je ukidanje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. Umesto nje, ubuduće će tu ulogu i poslove obavljati komora. Komora će biti ta koja licencira upravnike dok će kontrolu umesto Agencije za privatizaciju obavljati nadzorni odbor čiji će članovi biti takođe stečajni upravnici.

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Dejan Trifunović