PROSEK PLATA U ATARU POVEĆAVA PAUŠAL

Zanatlije počele da gase radnje zbog novog obračuna poreza

Preduzetnicima koji plaćaju paušalni porez stiglo je rešenje sa obavezom koja je veća i za 50 odsto nego prethodne godine. U Poreskoj upravi kažu da ovakav namet zavisi od prosečne zarade u opštini, dok poslodavci smatraju da nije korektno da oni koji loše posluju, na ovakav način još i dodatno trpe zbog kompanija iz njihovog atara sa visokim platama.

Direktna posledica ovakvog obračunavanja poreza je i sve češća pojava da zanatlije počinju da gase svoje radnje. Prema podacima Agencije za privredne registre, samo u avgustu je ugašeno 940 preduzetničkih radnji. Od početka godine iz registra je obrisano više od 17.000 preduzetničkih radnji, što je otprilike 2.000 mesečno. Preduzetnici su najčešće gasili restorane, trgovinu na malo u nespecijalnizovanim prodavnicama, frizerske i kozmetičke salone, radionice za popravku vozila, taksi prevoz, trgovinu odećom …

Slikovit primer ovih dana je zabeležen u Inđiji. Jedna tamošnja frizerka koja je prošle godine plaćala paušalni porez u iznosu od 9.995 dinara mesečno, dobila je u oktobru novo rešenje, koje glasi na 15.800 dinara. Dakle povećanje poreza u ovom slučaju je 52 odsto!  Frizerka je preračunala da će to na godišnjem nivou biti osam plata koje daje radnici zaposlenoj u njenom salonu. I, odlučila je pošto joj se posao više ne isplati, da stavi katanac na salon, da svoju radnju odjavi i u Agenciji za privredne registre.

Tražeći objašnjenje za ovoliko povećanje poreske dažbine koje joj je ugrozilo posao, u Poreskoj upravi je dobila odgovor da su njene obaveze prema državi povećane zbog rasta prosečne zarade u Inđiji. Odnosno, da mnoge kompanije u ovoj opštini imaju velike plate. I zaista, istini za volju, u Inđiju su poslednjih nekoliko godina došle kompanije poput „Henkela”, „Izoterma”, „Gas–teha”, nemačkog „Tisen–Krupa”, italijanske „Farmine”…

Paušalno oporezivanje inače, mogu da traže preduzetnici čiji je ukupan godišnji promet manji od 3.000.000 dinara. To znači da poreznicima ne treba dokazivati prihode i rashode, već da ih oni sami procenjuju.

U Poreskoj upravi objašnjavaju da visina paušalnog poreza zavisi od prosečne mesečne zarade u opštini. Izuzetno, ukoliko je mesečna zarada u opštini manja ili veća za više od deset odsto od prosečne zarade u zemlji, od uticaja na visinu paušala može da bude i prosečna zarada u opštinama u okviru istog okruga.

Na kraju, postoji još jedno rešenje, kažu u Poreskoj upravi: žalba da je dobio visok porez, paušalcu daje i pravo da vodi knjige. Poreske obaveze će tako biti tačno u skladu sa onim koliko je radio, pa ih neće ni imati ukoliko je ostvario gubitak.