NEZAJAŽLJIVA LOKALNA SAMOUPRAVA

Visoke firmarine imaju loš uticaj na privlačenje investitora

NEZAJAŽLJIVA LOKALNA SAMOUPRAVA

Koliko će vlasnika koštati isticanje imena firme ne zavisi samo od atraktivnosti lokacije na kojoj je započeo biznis, već i od veličine preduzeća i vrste delatnosti kojom se bavi. Najviše novca za firmarinu plaćaju banke i mobilni operateri. Međutim, opštinari ne štede ni obične male privrednike. Kao što je poznato Zakon o finansiranju lokalne samouprave je dao odrešene ruke opštinama kada je određivanje firmarina u pitanju, tako da one formiraju cene ovih taksi po nekakvom svom nahođenju. Tako, na primer, ovaj namet gazdu fabrike za proizvodnju električnih aparata u Subotici košta 7.523 dinara, u Velikom Gradištu 5.800, u Sokobanji 137.919, a u Zaječaru čak 240.000 dinara!

Ministarstvo finansija je, istini za volju, ograničilo visinu takes za isticanje firme, tako da ona za mala preduzeća može da ide do dve, a za srednja do tri prosečne zarade. Ovog nameta su uspeli da se oslobode samo preduzetnici čije firme godišnje ostvaruju promet manji od 50 miliona dinara i mala pravna lica. Takse za isticanje naziva banke, cementare, osiguravajuće kuće, kazina, kladionice ili noćnog bara, su najskuplje i mogu biti i do 10 prosečnih zarada.

Prema takozvanom Kalkulatoru troškova poslovanja kojim se služi Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), prosečna firmarina je za proizvodno preduzeće ove godine porasla sa 55.000 na 81.000 dinara odnosno 46 odsto. A zanimljivo je da se u nekim gradovima, poput Nove Pazove, taksa naplaćuje za svaki poslovni prostor pojedinačno. Tako, na primer, vlasnik koji ima firmu sa deset ispostava mora da plati isticanje imena za svaku pojedinačno. To je ogroman izdatak za nekog ko posluje na više lokacija u gradu, tako da ga ova taksa može stajati i više od pola miliona dinara na godišnjem nivou!

Udruženje privrednika Nove Pazove je diglo svoj glas protiv ovoga, pa je privredni savet ove opštine pripremio novu uredbu, za koju se očekuje da stupi na snagu početkom iduće godine. Ipak,  u Novoj Pazovi ne razmišljaju o ukidanju taksi po objektu, ali su nadležni raspoloženi da pregovaraju o smanjenju cene taksi. Privrednici se nadaju da će umesto dosadašnjih 55.000 po objektu, na proleće toliko plaćati samo za jedno preduzeće, a za svako sledeće još dodatnih 10.000 dinara. Takvo obećanje su dobili u opštini.

U Beogradu ima sedam zona po kojima se naplaćuju firmarine, a cena takse za isticanje imena preduzeća zavisi i od toga u koju od šest vrsta delatnosti biznis spada. Najniže namete plaćaju preduzetnici na periferiji grada, 5.056 dinara, dok je u pojedinim opštinama u gradskom jezgru taj iznos i deset puta veći. Najskuplja firmarina u prestonici je 560.000 dinara i plaćaju je banke, mobilni operateri, osiguravajuće kuće, kladionice i kockarnice u prvoj ekstra zoni poslovanja.

Prema stavovima Unije poslodavaca Srbije, skupe takse se loše odražavaju ne samo na postojeću privredu koja je glavni izvor prihoda za opštine, već i na nove investicije. Ipak da kažemo na kraju da su se neke opštine odlučile za niže iznose ovih taksi i tako su ojačale svoju atraktivnost za investicije. Prema podacima NALED, Veliko Gradište i Subotica su najkonkurentnija mesta za proizvodnju električnih aparata, ali i za otvaranje fabrika auto–delova, jer su kod njih takse u ove dve kategorije najniže. Među gradovima sa jeftinijim nametima u ovim oblastima su i Inđija, Bujanovac, Jagodina i Bajina Bašta.