FALŠ I ROBA I POSLOVNI MORAL

Siva ekonomija godišnje odnosi trećinu bruto–domaćeg proizvoda Srbije

Država Srbija zbog ilegalnog prometa gubi čak tri milijarde evra godišnje samo po osnovu neplaćanja poreza i doprinosa, a udeo sive ekonomije je za 15 odsto veći nego u zemljama regiona, rečeno je pre neki dan na skupu „Siva ekonomija–glavna prepreka u poslovanju sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva”, koji je održan u Privrednoj komori Beograda.

Nelegalna, siva ekonomija godišnje odnosi trećinu bruto–domaćeg proizvoda Srbije, a prema procenama analitičara, zemlji je potrebno tri do pet godina da nivo sive ekonomije svede bar na stepen koji postoji u regionu. A da bi se u Srbiji siva ekonomija svela na nivo koji postoji u Evropskoj uniji, potrebno je najmanje 10 godina. Pojedine studije pokazuju da čak 28 odsto preduzeća u Srbiji radi nelegalno i to najviše u građevinarstvu (43 odsto), poljoprivredi (34 odsto) i ugostiteljstvu i saobraćaju (33 odsto).

U nelegalnim tokovima prometa robe je angažovano više od pola miliona ljudi, a siva ekonomija pored umanjenja državnih prihoda, smanjuje i legalnu zaposlenost, dok na primer kontrola zdravstvene ispravnosti proizvoda koji se na takav način prodaju praktično i ne postoji. Statitika inače beleži da u nelegalnom prometu najviše ima robe koja se najčešće koristi, poput hrane, obuće i nekih hemijskih proizvoda koji služe za održavanje lične higijene i čistoću stambenog prostora.

Učesnici skupa u Privrednoj komori Beograda su zaključili da u borbi protiv sive ekonomije i smanjenja njenog obima u Srbiji ključnu ulogu treba da odigra Zakon o sprečavanju obavljanja nelegalne delatnosti, čije se donošenje očekuje u veoma skorom roku. A Ministarstvo privrede se zalaže za dve mere sistemskog karaktera, koje bi takođe trebalo da doprinesu uspehu borbe protiv sive ekonomije: smanjenje poreskog opterećenja i doprinosa po radniku; kao i izmene Zakona o radu, koje bi poslodavcima dale veću slobodu da otpuštaju, ali i zapošljavaju radnu snagu. Bez tih mera, poslodavcima preostaje ili da ne zapošljavaju nove radnike ili da ih angažuju na crno.

Zanimljiv je i  primer kompanije „Mercedes benc” koja se Upravi carine obratila tražeći pomoć, jer gubi 10 miliona evra zbog uvoza njihove robe u Srbiju preko neovlašćenih distributera, kao i zbog uvoza falš delova. Taj problem je rešen specijalnom obukom carinika kako bi mogli da prepoznaju koja roba nije originalna. Inače Uprava carine i u okviru svoje službe vodi računa o sprečavanju korupcije i vraćanju integriteta carinske službe, pa je tako nedavno, u tri akcije, uhapšeno po 15 do 20 carinika koji nisu poštovali zakon. Najzad, deo nadležnosti kada su u pitanju trgovina i turizam, trebalo bi preneti na lokalni nivo, jer su tu veći kapaciteti za rešavanje problema.