DRŽAVA INVESTIRA ZAJEDNO SA PRIVATNICIMA

Informatička industrija velika razvojna šansa Srbije za budućnost

DRŽAVA INVESTIRA ZAJEDNO SA PRIVATNICIMA

Informatička industrija koju čini otprilike 1.700 firmi i u kojoj je zaposleno više od 15.000 radnika, ubraja se u jednu od najperspektivnijih delatnosti u Srbiji. Ova industrija je prošle godine ostvarila prihod veći od 1,3 milijardi evra. Ali u perspektivi bi to moglo da bude mnogo više, jer svetska statistika govori, da na globalnom planu IT industrija beleži za otprilike 60 odsto brži rast u poređenju sa ostatkom privrede.

Da su informacione tehnologije veoma perspektivna delatnost shvatila je i država. Zato se neuobičajeno često ističe da je Srbija veoma odlučna da pomogne razvoj svoje IT industrije. Pogotovu da će stimulisati u narednim godinama početnike u razvijanju ove vrste biznisa, kao i mala preduzeća. U budžetu za narednu godinu je namenski obezbeđeno četiri milijarde dinara za kapitalne fondove koji podržavaju inovacije, naročito informacione tehnologije.

Država čak priprema strategiju kojom će se uključiti u osnivanje firmi kao koinvestitor. Ideja je da država uloži od 20 do 40 odsto kapitala, u zavisnosti od investicije privatnika. A poslovna filozofija ove strategije se ogleda u mišljenju, da će privatnici vodeći brigu o svom kapitalu, na isti način brinuti i o državnom novcu.

Međutim, menadžeri, direktori i vlasnici više od 200 preduzeća iz IT sektora, koji su učestvovali u istraživanju Unije poslodavaca Srbijeo stanju u oblasti u kojoj posluju, smatraju da je neophodno da se još nešto bitno učini, odnosno da se usklade srpski propisi sa evropskim i da se suzbije nelojalna konkurencija. Takođe tvrde, da i pored toga što imaju određene proizvode ili usluge za plasman na druga tržišta, nemaju za to dovoljno snage i finansijskih sredstava.

Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije tvrdi na primer, da zakoni koji uređuju elektronsko poslovanje u Srbiji, značajno komplikuju spoljnu trgovinu i devizno poslovanje i onemogućavaju prodaju proizvoda iz Srbije u drugim zemljama sveta. Za nastup u inostranstvu nema dovoljno sredstava ni kvalitetnog ljudskog potencijala, a prodaju „od kuće”, odnosno iz Srbije u inostranstvu administrativne barijere čine baš teškom.

Dakle, potrebno je rasterećenjem poslovanja i stimulativnim merama uticati da što više mladih ljudi sopstvenom inicijativom osnuje svoje firme u IT sektoru, a onima koji su se već dokazali sa svojim proizvodima i uslugama, treba pomoći u pronalaženju strateških partnera za unapređenje i plasman proizvoda u inostranstvu.

Čini nam se na kraju interesantnim još jedan statitički podatak. Do 2005. godine, ubedljivo najveći broj IT preduzeća u Srbiji je bio u domaćem privatnom vlasništvu. A sada, prema poreklu osnivača, sve je više IT firmi koje osnivaju stranci. Među najvećih 100 IT preduzeća, trećina je u stranom vlasništvu.