ZARADA JE U ČAROBNOJ KAPLJICI!

Srpska vina imaju perspektivu na svetskom tržištu

ZARADA JE U ČAROBNOJ KAPLJICI!

Da li bi Srbija ponovo mogla da postane jedan od najpoznatijih proizvođača vina? Iz godine u godinu njen izvoz raste, pa je sa 7,2 miliona evra zarade od vina 2006. godine, prošle godine Srbija povećala izvoz na 16,4 miliona evra. Zauzela je 39. mesto na listi najvećih izvoznika vina, odmah posle Crne Gore. Ispred je Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine. U 2012. godini je, pokazuju statistički podaci, iz Srbije izvezeno dva i po puta više vina nego prethodne godine, a glavno tržište su bili Evropska unija, komšije iz Cefta regiona i Rusija s kojima Srbija ima ugovore o bescarinskom izvozu vina.

Na istoj geografskoj širini kao francuski Bordo, Srbija se na svetskoj karti proizvođača vina nalazi duže od veka i po. Kažu da se u doba austrougarske monarhije cena vina na bečkom dvoru određivala na osnovu roda vršačkih vinograda. Voleli su i Nemci, trenutno najveći uvoznici vina na svetu, svojevremeno da piju vino iz socijalističke Jugoslavije. A onda su došle sankcije i, kako tvrdi Milan Prostran iz Privredne komore Srbije, nakaradna privatizacija.

Sada je pod vinovom lozom u Srbiji 20 hiljada hektara što je pet puta manje zemlje nego osamdesetih. Opstalo je samo nekoliko velikih proizvođača ali su se pojavili novi vinari sa zasadima manjim od 100 hektara. „Bahusovu tečnost” na način vredan pažnje proizvodi otprilike tridesetak vinarija i  četrdesetak vinskih podruma.

Na ruku srpskim vinarima moglo bi u skorijij budućnosti da ide i to da su čula svetskih potrošača već pomalo zasićena španskim, portugalskim i drugim vinima i traže uživanciju u nečem novom. A to novo bi mogla da im pruže upravo vina iz Srbije koja ima idealno podneblje i klimatske uslove. Zahvaljujući tome, srpska vina imaju svoj, karakterističan miris i mogu da se kombinuju sorte grožđa koja vinima daruju veoma dobru strukturu, što se posebno ceni prilikom ocenjivanja kvaliteta.

Stratezi koji se bave vinarskom problematikom procenjuju da Srbija ima realnih mogućnosti da na listi svetskih izvoznika vina napreduje barem desetak mesta. Da bi to postigla, glavni zadatak je da više poradi na zaštiti geografskog porekla, što automatski znači da može da postigne i višu cenu vinima na svetskom tzržištu. Zatim da poveća investicije u očuvanje svojih autohtonih vrsta vina, kao i da modernizuje i vinarstvo, ali i proizvodnju grožđa.