EKONOMIJA U „RALJAMA” BIROKRATIJE

eko-Poreska Uprava 4Ocena Evropske komisije o napretku Srbije

EKONOMIJA U „RALJAMA” BIROKRATIJE

Birokratija u Srbiji koči pokretanje novih firmi, a najveći problem je kod izdavanja građevinskih dozvola. Ovo je ocena Evropske komisije u najnovijem izveštaju o napretku Srbije na putu ka učlanjenju u EU. U tom izveštaju se naročito ističe da su neophodna dalja ulaganja u infrastrukturu koja je godina unazad bila zapostavljena u Srbiji. I, kada je reč o oceni kontrole državne pomoći, Evropska komisija smatra da su tu problemi isti kao i godinu dana ranije. Ta kontrola uopšte nije nezavisna u meri koliko je to neophodno i posebno, ne koristi zakonsko pravo da traži vraćanje državne pomoći koja je bila dodeljena mimo zakona!

Izveštaj uopšteno navodi da je liberalizacija cena u Srbiji napredovala u poslednje vreme, ali da na tom planu još treba dosta da se učini. Jer na primer, početkom 2013. godine je za velike potrošače liberalizovano tržište električne energije i gasa, ali Vlada Srbije i dalje indirektno kontroliše cene nekih javnih dobara, tako što utvrđuje limite cena komunalnih usluga, ili javnog prevoza za koji je nadležna lokalna vlast.

Država i dalje ima značajan udeo u velikim sektorima poput energetike, transporta i telekomunikacija. Ocena je da je zakonodavac uložio neki napor da poboljša poslovanje javnih kompanija, kojima se u principu i dalje „upravlja loše, imaju previše zaposlenih i neprestano beleže gubitke”. Srbija je učinila nešto i u obnavljanju procesa privatizacije, pogotovu kada se radi o firmama u restrukturiranju. Međutim, osnivanje novih kompanija i dalje je veoma otežano zahvaljujući dugotrajnoj i prilično skupoj proceduri za dobijanje raznih dozvola za izgradnju!

Kroz prizmu Evropske komisije, bankarski sektor u Srbiji je pozitivno ocenjen. Pokazatelji kapitalizacije i likvidnosti srpskog bankarskog sektora su dobri. Ali je kreditna aktivnost u stagnaciji, a procenat loših zajmova je visok, što čini bankarski sistem ranjivim. Pa se savetuje da se u predstojećem periodu Srbija potrudi da otkloni ovu vrstu „opasnosti”.

Priliv stranih direktnih investicija u Srbiju je slab, uprkos kontinuiranim državnim subvencijama. Najzad, procena Evropske komisije jeste, da i dalje treba ulagati u infrastrukturu Srbije baš zbog zapostavljenosti tog posla u skorijoj prošlosti.Investicije države u infrastrukturu su lane porasle na 3,7 odsto BDP–a, ali su za prvih osam meseci ove godine realno pale za skoro 37 procenata. Zbog toga radovi na važnim saobraćajnim koridorima sporo napreduju, delom se odlažu zbog problema sa eksproprijacijom zemljišta, preklapanja nadležnosti različitih institucija i nedostatka projektne dokumentacije.

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Dejan Trifunović