Čekajući nove ekonomske mere u Srbiji

POLA EVROPE NE VERUJE U ŠTEDNJU

Nove ekonomske mere u Srbiji bi trebalo svetlost dana da ugledaju u ponedeljak, sedmog oktobra. Jedan od njihovih osnovnih ciljeva trebalo bi da bude sveopšta štednja. A efekat – ušteda 800 miliona evra! I, dok se čeka da saznamo na koji će način ovaj cilj da bude dostignut, nije loše da znamo neka evropska iskustva u pogledu štednje.

Sredinom septembra je Galup sproveo istraživanja među šest hiljada građana iz zemalja EU, na osnovu kojih je zaključeno da polovina Evropljana misli da mere štednje nisu dale očekivani rezultat, a tri petine anketiranih u ovom istraživanju veruje da postoje efikasniji načini od štednje za izlazak iz krize.

Podrška merama štednje je najmanja baš u zemljama koje su najviše pogođene ekonomskom krizom, pa tako u Grčkoj 94 odsto ispitanika misli da postoje bolji načini za savladavanje krize nego što je to štednja. Taj procenat je u Portugaliji 81, a u Španiji 80 odsto. Da uopšteno politika štednje nije dala očekivane efekte smatra 51 procenat anketiranih, a samo je pet odsto njih uvereno da je štednja bila delotvorna. Posmatrano po zemljama, najviše poverenja u politiku štednje u EU imaju Bugari (67 odsto) i Mađari (62 odsto).

Jedno od pitanja u anketi je bilo i ko je imao koristi od štednje. Dve trećine anketiranih je odgovorilo – samo neke zemlje, a čak tri četvrtine je preciziralo – Nemačka!

Što se tiče „srpskog” modela za predstojeću štednju, procena je da će se on najviše baviti administracijom i javnim preduzećima, pogotovu onima koja rade sa gubicima. Jer su to najveći tereti srpskog budžeta. „Probni baloni” koje država pušta, govore da će u ovim sektorima primanja biti umanjena za deset odsto. U ovom svojevrsnom opipavanju pulsa javnog mnjenja se nalaze i poruke da štednja nikako neće ići preko leđa najsiromačnijih ljudi smanjenjem plata, ili penzija.