BANKARSKE GARANCIJE KOČE STVAR

Konkurisanje srpskih firmi za evropske fondove pomoći

BANKARSKE GARANCIJE KOČE STVAR

Za šest godina korišćenja Evropskih fondova, srpska preduzeća su učestvovala u više od 200 IPA projekata, a odobrena sredstva Evropske Unije za te projekte su gotovo 50 miliona evra. Najuspešnije firme u ovome su bile kompanije koje sarađuju sa naučnim ustanovama. Statistika dalje pokazuje da je nešto manje od 300 naučnika iz Srbije apliciralo do sada za projekte IPA.

Istina za volju treba objasniti da preduzeća iz Srbije ne mogu samostalno da konkurišu za sredstva iz Evropskih pretpristupnih IPA fondova već mogu da ih dobiju pre svega preko domaćih komercijalnih banaka. Mada su ti krediti često i duplo povoljniji od tržišnih, do njih mogu da dođu samo preduzeća koja imaju kapitala za bankarske garancije. Poslodavci zato predlažu da država nađe mehanizme za obnovu industrije pomažući uspešnim firmama koje nemaju imovinu za bankarske garancije.

Unija poslodavaca Srbije barata podatkom da u Srbiji postoji više od 18 hiljada malih i srednjih preduzeća koja dobro posluju, ali i ne pokušavaju da konkurišu za Evropske fondove jer nemaju sredstava za bankarske garancije. Kada bi Srbija pomogla takvim preduzećima da se razvijaju i dalje, u suštini bi kroz pet–šest godina postigla značajan napredak u svojoj reindustrijalizaciji. Rečju, poslodavci pod reindustrijalizacijom ne podrazumevaju oporavak nekih velikih „posrnulih” sistema, već ulaganje u firme koje su „zdrave”.

Privredna komora Srbije pokušava da pomogne na svoj način, organizujući takozvane „Info dane” kada zainteresovane, a takvih je veliki broj, upoznaje sa opštim uslovima učešća u evropskim programima pomoći ekonomijama čiji je cilj da se uključe u zajedničku ekonomiju EU. Pod okriljem Komore i uz pomoć gostujućih ekesperata iz Evropske komisije, analiziraju se domaće ideje i proverava da li se one uklapaju u teme koje EU namerava da finasira. Pruža se zatim pomoć u pronalaženju potncijalnih partnera i posebno se pomaže prilikom popunjavanja aplikacionih prijava, što nije baš jednostavan postupak.

Najzad, uspešnost Srbije u korišćenju EU fondova je niska u poređenju sa recimo Velikom Britanijom i Nemačkom jer te zemlje imaju mnogo više iskustva. Ali, prema podacima iz EU, Srbija u poređenju sa Hrvatskom ili Slovenijom može da se pohvali većim procentom uspešnosti svojih projekata.