Prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja rukovodstvo pravnog lica često mora da koristi računovodstvene procene i prosuđivanja koje treba da budu razumne i opravdane u zadatim okolnostima, a koje će najrealnije da odgovaraju stvarnom stanju usled nedostatka odgovarajuće dokumentacije ili potrebe za razgraničenjem između dva obračunska perioda. Korišćenje razumnih procena je suštinski deo procesa sastavljanja finansijskih izveštaja i ne umanjuje njihovu pouzdanost.

U nedostatku konkretnog Međunarodnog računovodstvenog standarda, odnosno Međunarodnog standarda finansijskih izveštavanja (dalje: MRS/MSFI) koji se primenjuje na određenu transakciju, drugi događaj ili okolnost rukovodstvo koristi sopstvenu procenu (prosuđivanje) za utvrđivanje i primenu računovodstvene politike koja će za rezultat imati informacije koje su:

a) relevantne za potrebe donošenja ekonomskih odluka od strane korisnika finansijskih izveštaja; i

b) pouzdane, u smislu da finansijski izveštaji:

– verno predstavljaju finansijsku poziciju, finansijske performanse i tokove gotovine društva;

– odražavaju ekonomsku suštinu transakcija, drugih događaja i okolnosti, a ne samo njihov pravni oblik;

– su neutralni, tj. lišeni subjektivnosti;

– su „oprezni“, u smislu da ne sadrže nepotrebne rizike;

U skladu sa paragrafom 20. Međunarodnog računovodstvenog standarda – MRS 18 Prihodi („Sl. glasnik RS“, br. 77/2010 – dalje: MRS 18) kada se rezultat neke transakcije koja uključuje pružanje usluga može pouzdano izmeriti, prihod povezan sa tom transakcijom se priznaje prema stepenu dovršenosti te transakcije na kraju izveštajnog perioda. Rezultat transakcije se može pouzdano proceniti kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:

(a) iznos prihoda se može pouzdano meriti;

(b) verovatan je priliv ekonomskih koristi vezanih za tu transakciju u društvo;

(c) stepen dovršenosti te transakcije na kraju izveštajnog perioda se može pouzdano izmeriti; i

(d) troškovi nastali povodom te transakcije i troškovi završavanja transakcije se mogu pouzdano izmeriti.