ZASTUPNIK – DIREKTOR FIRME MOŽE DA BUDE I NEKO DRUGO PRAVNO LICE

Po cemu se razlikuje Novi Zakon o privrednim društvima od prethodnog?

Jedan od osnovnih razloga za donošenje Novog Zakona o privrednim društvima je da bi se uskladili sa evropskim zakonodavstvom.

Nije retka pojava u EU ali i u drugim zemljama, da funkciju direktora firme obavlja advokat ili finansijska konsultantska firma, pa se po prvi put u našem zakonodavstvu ozvanicila mogucnost da pored fizickog lica firmu može da zastupa i pravno lice.

Zakonski (statutarni) zastupnici društva

Clan 31. Zakona glasi:

Zakonski (statutarni) zastupnici društva u smislu ovog zakona su lica koja su ovim zakonom kao takva odredena za svaki pojedini oblik društva.

Zakonski zastupnik društva može biti fizicko lice ili društvo registrovano u Republici Srbiji.

Društvo mora imati najmanje jednog zakonskog zastupnika koji je fizicko lice.

Društvo koje ima funkciju zakonskog zastupnika, tu funkciju vrši preko svog zakonskog zastupnika koji je fizicko lice ili fizickog lica koje je za to ovlašceno posebnim punomocjem izdatim u pisanoj formi.

Zakonski zastupnici društva i lica iz stava 4. ovog clana registruju se u skladu sa zakonom o registraciji.

Uvodenjem ove novine stvaraju se uslovi za razvoj nove delatnosti “biznis menadžment” i konsultantskih kompanija, koje  u svom timu imaju strucne profesionalne menadžere da bi privredna društva mogla da zastupaju druga privredna društva. Da ne bi došlo do zlouptreba,  Zakon dozvoljava da jedno privredno društvo može biti zastupano od strane drugog privrednog društva, ali ne dozvoljava da to drugo privredno društvo dalje bude zastupano od strane nekog treceg privrednog društva, propisivanjem da to drugo privredno društvo zastupa fizicko lice.

Smatram da je krajnje vreme za profesionalizaciju korporativnog upravljanja. Uz dužno poštovanje, svim postojecim uspešnim i manje uspešnim direktorima, naših preduzeca, cinjenica je da je mali broj stvarno edukovan za direktora – menadžera. Najcešce, na celu firme nalazi se odlican inženjer, komercijalista ili cak profesor. Sve su to sjajni strucnjaci, ali ne i menadžeri koji imaju znanje i mogucnost stvaranja tima u kolektivu, organizovanje poslovanja, da ne pominjem poznavanje propisa. Neophodno je da jedan menadžer ima elementarno poznavanje zakonske regulative kao npr. Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o PDV, Zakon o privrednim društvima, Zakon o deviznom poslovanju i spoljnoj trgovini. Možda se neko mršti na ovaj deo teksta, gundajuci u bradu, “šta ce mi onda radnici i knjigovoda”. Tacno, postoje strucnjaci za svaku posebno pobrojanu delatnost, ali nisu oni uvek i u svakom momentu na svakom sastanku prisutni na kojem direktor pregovara o novom poslu, ili potpisuje ugovor.  Ovo pišem, ne kao pretpostavku, nego kao stvarnost, puno puta imala sam priliku da aneksom ugovora, spašavam što se da spasiti, ugovoren posao štetan po firmu. Dovoljno je da u medunarodnom ugovoru, ne obrati pažnju ili da uopšte ne zna šta znace skracenice pariteta isporuke robe, ili da li ce robu pratiti EUR obrazac.  To su dve – tri veoma bitne reci u opširnom ugovoru, na koje se cesto ne obrati pažnja. Ovo je samo jedan od primera skupih grešaka, zbog kojih umesto da firma ostvari profit ona ode u gubitak.

Ova novina u Zakonu, trebala bi da bitno doprinese poboljšanju rada i profitabilnosti naše privrede. Ocekuje se da ce uskoro biti usvojen  zakon kojim se ureduje registracija privrednih društava koja ce imati delatnost zakonskih zastupnika drugih firmi.

Za sada mislim da nije moguce angažovati advokata iz advokatske ortacke kancelarije kao zakonskog zastupnika firme iz razloga što postojeci  Novi Zakon o advokaturi (“Sl. glasnik RS”, br. 31/2011)  precizno definiše predmet advokature.

Clan 3. (“Predmet advokature”) da pružanje pravne pomoci iz clana 2. stav 1. ovog zakona obuhvata:

1) davanje usmenih i pismenih pravnih saveta i mišljenja;

2) sastavljanje tužbi, zahteva, predloga, molbi, pravnih lekova, predstavki i drugih podnesaka;

3) sastavljanje ugovora, zaveštanja, poravnanja, izjava, opštih i pojedinacnih akata i drugih isprava;

4) zastupanje i odbranu fizickih i pravnih lica;

5) posredovanje u cilju zakljucenja pravnog posla ili mirnog rešavanja sporova i spornih odnosa;

6) obavljanje drugih poslova pravne pomoci u ime i za racun domaceg ili stranog fizickog ili pravnog lica, na osnovu kojih se ostvaruju prava ili štite slobode i drugi interesi.

U clanu 4., kojim se ureduje znacenje izraza, ovaj zakon propisuje da je”advokatura” obavljanje advokatske službe, a “zastupanje” – zastupanje ili odbrana.

Zakon o advokaturi u clanu 47. propisuje da dva ili više advokata mogu osnovati advokatsko ortacko društvo. Advokatsko ortacko društvo se osniva ugovorom koji, osim uslova propisanih zakonom, mora da sadrži i sledece odredbe:

1) da je advokatura jedina delatnost društva;

2) da pravnu pomoc mogu pružati samo advokati clanovi tog društva;

3) da se advokati clanovi društva ne mogu baviti advokaturom izvan društva;

4) da advokatsko ortacko društvo ne može biti osnivac drugih pravnih lica.

Na osnovu ovih clanova postojeceg  zakona o advokaturi proizilazi da advokatsko ortacko društvo ne može da bude zakonski (statutarni) zastupnik privrednog društva.

U cilju razjašnjavanja ovih nedoumica i nejasnoca, potrebno je da nadležne instituticije (Ministarstvo pravde, Advokatska komora Srbije, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja)  daju službeno mišljenje  (tumacenje)  u kojem ce biti sadržan odgovor na pitanje da li advokatsko ortacko društvo može da bude zakonski zastupnik privrednog društva.

Postoje još neke novine koje se odnose na obaveze zakonskih zastupnika – direktora privrednih društava, a neke od njih su:

–         zakonski zastupnik društva obavezan je da nakon svake izmene osnivackog akta privrednog društva ili statuta akcionarskog društva da  sastavi i potpiše precišcen tekst tih dokumenata radi lakše preglednosti;

–         izmene osnivackog akta ili statute, kao i precišcen tekst tih dokumenata, nakon svake izmene, registruje u skladu sa zakonom o registraciji;

Za razliku od prethodnog Zakona, koji je regulisao pitanje ništavosti registracije, novi Zakon ureduje problematiku ništavosti osnivackog akta, o cemu sam pisala u prethodnom postu.

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Biljana Trifunović
 

Pitanja i odgovori
close
Ukoliko želite da primate tekstove koji nisu objavljeni na blogu ili obaveštenje o novim tekstovima i zakazanim seminarima:

PRIJAVITE SE na naš Newsletter!