4

POVEZANA LICA I TRANSFERNE CENE

FAMILIJA SRODNICI   Ko ima obvaezu da  dostavlja Izveštaja o transfernim cenama i ko se smatra povezanim licem,  privrednicima je i dalje nejasno. Dokaz da je tako,  veliki je broj pitanja i dalje.

Da bi razjasnili, ko treba Poreskoj Upravi da dostavlja izveštaj o transfernim cenama, prvi korak je da se utvrdi da li postoji povezanost između privrednih subjekata.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica,  je u članu 59. okarakterisao četiri nivoa povezanosti.

 

Povezanim licima smatraju se:

  1. 1. Pravna lica između kojih postoji mogućnosti kontrole ili mogućnost značajnijeg uticaja na poslovne odluke – posedovanje najmanje 25% udela ili akcija, odnosno glasova u organima upravljanja (član 59. st. 3. i 4. Zakona);
  2. Pravna lica kod kojih ista fizička ili pravna lica učestvuju u upravljanju i kontroli ili kapitalu (član 59. stav 5. Zakona);
  3. Rodbina vlasnika pravnih lica koja su povezana po osnovu posedovanja najmanje 25% udela ili akcija, odnosno glasova u organima upravljanja (član 59. stav 6. Zakona);
  4. Pravna lica iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom – tzv. poreskih rajeva (član 59. stav 7. Zakona).

 

Kako to u praksi izgleda. Objasnićemo svaki od 4 nivoa povezanosti.

 

  1. Svako fizičko ili pravno lice koje je vlsanik 25% ili više osnivačkog kapitala u nekom privrednom društvu, i pri tome je vlasnik sa 25% ili više kapitala u nekom drugom preduzeću, postoji osnov povezanosti po kapitalu. Ukoliko ova dva ili više sličnih preduzeća posluju međusobno, prodaju robe ili usluge jedni drugima dužni su da dostave izveštaj o transfernim cenama. Nije retka situacija da jedno fizičko ili pravno lice učestvuje u kapitalu – osnivač je više pravnih lica.  Ukoliko ta društva posluju međusovno potrebno je uraditi studiju.

Kada je neko pravno lice osnivač – matična firma koja je osnovala jedno ili više preduzeća u zemlji ili inostranstvu, ili ima ogranak, poslovanje između ovih firmi, jeste predmet analize da li su ta preduzeća poslovala po tržišnim ili transfernim cenama.

 

  1. Sledeći nivo povezanosti jeste UPRAVLJAČKI. Ukoliko direktor jednog privrednog društva ima sva ovlaćenja u poslovanju, samostalno zastupa firmu, ima pravo donošenja odluka, potpisivanje ugovora, plaćanje i naplatu, a nema osnivački ulog u toj frimi, bez obzira prema Zakonu se smatra da je lice sa učešćem od 25% kapitala. Ukoliko direktor tog preduzeća, je direktor u nekom drugom preduzeću /dozvoljeno je/, ili je vlasnik ili suvlasnik u nekom drugom preduzeću, i ta dva preduzeća međusobno posluju – postoji obaveza izrade studije o transfernim cenama.

 

  1. Treći nivo – rodbinski, on je najširi, odnosno pobrojani su svi znani članovi familije od: bračni drugovi, deca, usvojena deca, njihovi bračni drugovi, deca usvojene dece. Dalje, roditelji od bračnih drugova, braća i sestre od tetaka, stričeva, ujaka i njihovi bračni drugovi. Vanbračni partner i njihova deca, kao i ostali srodnici. Ukratko sva familija šira, jedino su kumovi i komšije izostavljeni sa spika povezanih lica, a oni su nam često i više nego rođeni! Kako to u praksi funkcioniše, bilo ko od pobrojanih srodnika, ukoliko je vlasnik, suvlasnik ili direktor nekog drugog privrednog subjekta, ili vlasnik preduzetničke radnje, i ako vaša firma ima poslovne odnose sa firmom od srodnika – propisana je obaveza utvrđivanja da li ste radili – fakturisali jedni drugima po tržišnim cenama ili transfernim, i uz poreski bilans PU da dostavite izveštaj o transfernim cenama.

 

  1. Četvrti nivo povezanosti je najlaše utvrditi, bez obzoira što se radi od oko 60 zemalja, bitno je samo da firma sa kojom ste imali poslovne odnose ima sedište ili čak samo kancelariju u nekoj od zemlaja iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom – Lakše razumljivo ”zemlje poreskog raja” . Ako ste imali prodaju/kupovunu  robe ili usluge sa firmom iz tog regiona, dovoljno je da imate obavezu za dostavljanjem izveštaja/studije o transfernim cenama, bez obzira na vlasničke, rodbinske ili upravljačke odnose.

 

 

Više puta je bio komentar, na mišljenje Ministarstva, koje je dato ispravno, ali je bivalo pročitano samo do pola kako ljudima odgovara. Pitanje je glasilo ako otac – majka je vlasnik sa 100% kapitala i direktor u firmi A,  dete je vlasnik  100% i direktor u firmi B da li su to povezana lica. Početak odgovora je NE – i to je tačno. Imate to na blogu. Ali ide novi pasus gde kaže, ako su te dve firme poslovale međusobno onda se radi o transfernim cenama i potrebno je uraditi i dostaviti izveštaj o transfernim cenama.

 

TRANSAKCIJE U MANJEM OBIMU

 

Naglašavamo i sledeće. Pravilnik o transfernim cenama olakšao je privrednicima, tako što je napravljena razlika u obimu poslovanja. Ukoliko prihodi i rashodi u zbiru ne prelaze u jednoj poslovnoj godini sa jednim povezanim licem 8.000.000 dinara bez PDV – neto suma /u Pravilniku piše do praga ulaska u sistem PDV/ dozvoljeno je da se uradi izveštaj u skraćenom obliku. Što znači, možete da poslujete i sa 10 povezanih lica, i sa svakim u zbiru da promet ne prelazi osam miliona, dostavljate izveštaj u skraćenom obliku.

 

POZAJMICE – NISU OSLOBOĐENE

 

Istim Pravilnikom je definisano, da ukoliko privredni subjekti koji su okarakterisani kao povezano lice /preduzeća=preduzetnici/ jedni drugima pozajmljuju sredstav radi tekuće likvidnosti, bez obzira na visinu pozajmice, i bez obzira da li je sa kamatom ili bez, DUŽNI su da te transakcije iskažu u PB obrascu, utvrde da li postoji obaveza za doplatu poreza ili ne. Znači, imaju obavezu da dostavljaju izveštaj o transfernim cenama.

Data je olakšica primaocima pozajmica bez kamate, oni nemaju obavezu da utvrđuju da li se radi otransfernim cenama ili ne, dobili su sredstva besplatno.

DAVAOCI pozajmica bez kamate – imaju OBAVEZU da utvrde koliku bi kamatu naplatili da su dali sredstva sa kamatom, u tom slučaju treba da primene:

– kamatnu stopu koju je propisalo Ministarstvo finansija i koja za 2015. I 2016. Godinu iznosi 10,81%  na kratkoročne dinarske pozajmice /viša stopa od svake bankarske kamatne stope/, ili da dokazuju kroz transferne cene, da je mogla ta kamata da bude i niža. Utvrđena suma ne naplaćene kamate – iskazuje se u PB obrascu, i za tu sumu se uvećava oporeziva osnovica – ukupan opoezivi prihod obveznika izveštavanja.

 

Pitanja i odgovori

U svakom trenutku, pretplatnicima BLOG-a dostupan je sistem poslovne pomoći. Ako imate pitanje iz ove ili neke druge oblasti, kliknite na dugme, ulogujte se (samo za pretplatnike BLOG-a) i unesite pitanje.

Biljana Trifunović
 

Comments are closed

Pitanja i odgovori