PREZENTACIJA SAVETOVANJA ODRŽANOG 17. 09. 2013. U PK BEOGRAD

MEĐUNARODNO PREBIJANJEPOTRAŽIVANJA I DUGOVANJA


Prvi put  naše zakonodavstvo je 2012. godine dozvolilo da  nakon završenog spoljnotrgovinskog posla učesnici u prometu mogu da izvrše prebijanje dugovanja i potraživanja.

Prebijanje se razlikuje od KOMPENZACIJE, jer rešenje o dozvoljenoj kompenzaciji dobija se pre početka spoljnotrgovinskog posla, dok prebijanje se odvija nakon završetka posla.

  Predmet prebijanja –može biti:

  • Postojeće novčano dugovanje i potraživanje nasatlo po osnovu uvoza i izvoza roba i usluga;
  • dugovanje i potraživanje koje je dospelo;
  • dugovanje i potraživanje koje je određeno i to celo ili delimično, i
  • dugovanje i potraživanje koje nije evidentirano kod NBS kao kreditni posao sa inostranstvom.

 

Uredba

  • Nedavno je doneta nova: Uredba o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga koja je objavljena u “Sl. glasniku RS” broj 59/2013.
  • Uredba je stupila na snagu 13. jula 2013. godine

  Uredba se odnosi na realizovane spoljnotrgovinske poslove, ali kojima nije istekao rok od godinu dana od nastanka spoljnotrgoviskog posla, odnosno, posao koji nije registrovan kao kreditni posao.

  • Prema Zakonu o deviznom poslovanju, član 4.  ukoliko od izvoza odnosa uvoza protekne više od godinu dana, takav posao se smatra komercijalnim kreditom, zajmom, pa se prebijanje po tim poslovima vrši po odredbama koje su propisane Odlukom.

 Ukoliko je  od izvršenog spoljnotrgovinskog posla prošlo više od godinu dana, taj spoljnotrgovinski posao treba prvo da se evidentira kao kreditni posao sa inostranstvom, pa tek onda da se uradi dokumentacija  o prebijanju ALI PREMA ODLUCI O PREBIJANJU….

  • Kada su blokirani računi rezidenta – učesnika u prebijanju – radi izvršenja prinudne naplate – zabranjeno je sklapati ugovor o prebijanju.
  • Ali i u takvim slučajevima postoji mogućnost uz prethodno pribavljenu saglasnost o Poreske Uprav

 Tri vrste prebijanja i to:

1) BILATERALNO – kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga (dalje: bilateralno prebijanje);

2) INTRAKORPORATIVNO – kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacionalne korporacije (dalje: intrakorporativno prebijanje);

3) PREBIJANJE NA OSNOVU MEĐUNARODNIH UGOVORA I PRAVILA MEĐUNARODNIH ASOCIJACIJA, čiji je rezident član (dalje: prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora).

 NOVINE –U ODNOSU NA PRETHODNE PROPISE

Ne postoji obaveza obaveštavanja državnih organa o izvršenom prebijanju dugovanja i potraživanja sa inostranstvom. Ovo je regulisano članom 11. Nove Uredbe, jer je  propisano je da danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga i izveštavanju Deviznog inspektorata o prebijanju (“Sl. glasnik RS”, br. 14/2012).

 Proširen je broj lica koji mogu da vrše prebijanje i to:

  • Pravno lice, preduzetnik ali i  ogranak stranog pravnog lica.
  • Ograničen je rok za prebijanje, što znači da u periodu od godinudana od nastanka dužničko poverilačkih poslova moguće je izvršiti prebijanje prema ovoj uredbi, odnosno dok spoljnotrgovinski posao ne pređe u kategoriju komercijalnog kredita, odnosno pre registracije kreditnog odnosa kod NBS.

 

Najbitnije olakšice odnose se na:

INTRAKORPORATIVNO prebijanje, ukinuta je obaveza dostavljanje obimne dokumentacije državnim organima pre samog čina prebijanja dugovanja i potraživanja.

Uvedena je  olakšica kada se radi o prebijanju po međunarodnim ugovorima, nije potrebno kao ranije dostavljati dokumentaciju pre samog prebijanja državnim organima na saglasnost.

 BILATERALNO PREBIJANJE

Propisano da se ova vrsta prebijanja može izvršiti između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga, ako su se oba učesnika u pismenoj formi saglasili s takvim načinom izmirenja obaveza.

Bilateralno  prebijanje vrši se  između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet roba i usluga. To je najveći broj učesnika:

Rezident – izvoznik- poverilac i nerezident dužnik, i

Rezident – uvoznik – dužnik i nerezident poverilac.

 Saglasnost za bilateralno prebijanje može biti data na dva načina:

- u obliku pismenog sporazuma potpisanog od oba učesnika u prebijanju ili

- u obliku pismene izjave koju jedan učesnik upućuje drugom.

Datumom bilateralnog prebijanja, u smislu ove uredbe, smatra se:

 Datum prebijanja

1) dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza, s tim što isti ne može biti određen vremenski ranije od dana potpisivanja sporazuma, a ako to ne učine, datum potpisivanja sporazuma;

2) dan kada je drugi učesnik u prebijanju potpisao izjavu o saglasnosti na takav način izmirenja obaveza.

INTRAKORPORATIVNO PREBIJANJE

Prema članu 7. Uredbe, Intrakorporativno prebijanje je:

a) prebijanje koje se vrši između rezidenta i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacionalne korporacije,

b) koje se vrši preko jednog društva – rezidenta ili nerezidenta koji je u sistemu multinacionalne korporacije, a koje obavlja prebijanja i plaćanja za sva ostala društva, i

c) koje se vrši na osnovu ustanovljenih intrakorporativnih procedura za navedeni način izmirenja međusobnih obaveza.

 Multinacionalna korporacija

Pod multinacionalnom korporacijom, u smislu ove uredbe, podrazumeva se privredno društvo koje se sastoji od dva ili više privrednih društava koja se nalaze u dve ili više država i koja obično posluju pod istim poslovnim imenom ili je to ime sastavni deo naziva pod kojim društva u sastavu posluju, a obuhvata jedno kontrolno (matično) i jedno ili više podređenih (kontrolisanih) društava, s tim što matično društvo upravlja podređenim društvima.

 

Multinacionalna korporacija može biti organizovana kao koncern (grupa društava), holding, društvo sa uzajamnim učešćem kapitala, ili imati drugi oblik organizovanja. Ova društva mogu biti međusobno povezana putem učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima (društva povezana kapitalom), putem ugovora (društva povezana ugovorom), putem kapitala i putem ugovora (mešovito povezana društva).

 

Datum intrakorporativnog prebijanja, može biti:

 1) dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza;

2) dan koji je ustanovljenim intrakorporativnim procedurama određen kao dan prestanka međusobnih obaveza.

Intrakorporativno prebijanje se ne može vršiti, ako je sedišta društva koje obavlja prebijanja i plaćanja za sva ostala društva u sistemu multinacionalne korporacije u nekoj od zemalja “poreskog raja” odnosno sedište na teritoriji jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom, u smislu propisa kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica.  

 

 Rezidenti mogu obavljati intrakorporativno prebijanje dugovanja i potraživanja, nastalih po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga, bez obaveze dostavljanja bilo kakve dokumentacije, u smislu uslova za obavljanje ove vrste deviznog posla.


PREBIJANJE PO OSNOVU MEĐUNARODNIH UGOVORA

Prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora vrši se između rezidenta i nerezidenata koji spoljnotrgovinski promet usluga obavljaju na osnovu međunarodnog ugovora ili na osnovu članstva u međunarodnoj asocijaciji, ukoliko je navedeni način izmirenja međusobnih obaveza predviđen tim međunarodnim ugovorom ili pravilima međunarodne asocijacije, čiji je rezident član.

 Datum prebijanja na osnovu međunarodnih ugovora, može biti:

1) dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza;

2) dan koji je međunarodnim ugovorom ili pravilima međunarodne asocijacije, čiji je rezident član, određen kao dan prestanka međusobnih obaveza.

    Rezidenti mogu obavljati prebijanje po međunarodnim ugovorima bez obaveze prethodnog dostavljanja bilo kakve dokumentacije, u smislu uslova za obavljanje ove vrste deviznog posla.

 ČUVANJE DOKUMENTACIJE

Dokumentaciju o izvršenom prebijanju, čuva se 10 (deset) godina.

Rezident ima obavezu da dokumentaciju o izvršenom prebijanju pokaže na zahtev nadležnih organa kontrole.

Za istinitost podataka i verodostojnost dokumentacije o izvršenom prebijanju odgovoran rezident.

Uredba je stupila na 13. jula 2013. godine.

 PRIMER SPORAZUMA O PREBIJANJU DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA PO OSNOVU REALIZOVANOG SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA

Na osnovu člana 6. Uredbe o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga,

 

1. Privredno druđtvo “IFA” d.o.o, sa sedištem u Beogradu, MB 06989340, PIB 101532349  (dalje: Privredno društvo – rezident) i

 

2. “VALMEX” Ltd, sa sedištem u Nikoziji, Kipar  (matični ili poreski broj)(dalje: Privredno društvo – nerezident)

lzaključuju sledeći:

 

SPORAZUM O PREBIJANJU DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA

Član 1

 

Potpisnici ovog sporazuma u potpunosti su saglasne da je dugovanje po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog posla uvoza robe u iznosu 180.000,00 EUR  nastalo isporukom robe koju je Privredno društvo – nerezident isporučilo Privrednom društvu – rezidentu u 2013. godini  sledeće:

1. Po računu  br. 2689/2012 od  18. 02. 2013  isporučeni su aluminijumski profile  tarifni broj robe 7604299000. Roba je ocarinjena 25. 02. 2013. godine, broj JCI 1389/2013. Vrednost isporučene robe iznosi 180.000,00 EUR  .

(Ukolio je bilo više isporuka, navesti sve račune, vrstu robe, tarifni broj kao i podatke o carinjenju za robu. Ako je bilo računa za izvršene usluge navesti broj računa vrednost i vrstu)

Član 2

Obe strane su u potpunosti saglasne da je potraživanje po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog posla izvoza robe u iznosu 265.000,00 EUR   nastalo isporukom robe koju je Privredno društvo – rezident isporučilo Privrednom društvu – nerezidentu, u 2013. godini i to:

Po fakturi broj 278/2013 od 20. marta 2013. godine, isporučeno je 827  kom alumunijumskih prozora tarifni broj 7610100000. Roba je izvozno ocarinjena dana od 22. jmarta 2013. godine, broj  JCI  11029/1346.

(Ukolio je bilo više isporuka, navesti sve račune, vrstu robe, tarifni broj kao i podatke o carinjenju za robu. Ako je bilo računa za izvršene usluge navesti broj računa vrednost i vrstu)

Član 3

Obe strane su saglasne da se izvrši međusobno prebijanje dospelih, a neizmirenih dugovanja i potraživanja nastalih po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe iz čl. 1. i 2. ovog sporazuma u iznosu od 180.000,00 EUR  .

Preostali iznos duga od 85.000,00 EUR koji ima Privredno društvo – nerezident prema rezidentu biće  plaćen doznakom.

 

PRIVREDNO DRUŠTVO – REZIDENT         PRIVREDNO DRUŠTVO – NEREZIDENT

_________________  ______________________

U ____________ dana _________ godine    U ______________ dana _________ godine

 

 Prekršaji i kazne

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident – pravno lice, ogranak stranog pravnog lica, banka i nerezident – pravno lice:

l1) ako ne izvrši prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga u skladu sa odredbama Uredbe o prebijanju.

Odgovornom lice u pravnom licu – rezidentu i nerezidentu za isti prekršaj zaprećeno je kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Za rezidenta – preduzetnika za nevedeni prekršaj propisana je novčana kazna od 10.000 do 500.000 dinara.

 

RAZLIKA IZMEĐU PREBIJANJA I KOMPENZACIJE

lPrebijanje dugovanja i potraživanja vrši se POSLE realizovanog spoljnotrgovinskog prometa roba i usluga, odnosno posle  evidentiranja kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama. Kada se radi o kompenzaciji PRE otpočinjanja spoljnotrgovinskih poslova mora se pribaviti rešenje kojim se odobrava kompenzacija.

 

 

PREBIJANJE DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA U DEVIZAMA

 

 

Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo je Odluku o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih  poslova sa inostranstvom u devizama. Odluka je objavljena u “Sl. glasnik RS”, br. 50/2013.

 

Učesnici u prebijanju mogu da budu:

  1. lpravno lice,
  2. logranak stranog pravnog lica i
  3.  preduzetnik,

jedino fizičko lice ne može da se pojavi kao strana u sporazumu o prebijanju dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih  poslova sa inostranstvom u devizama.

Predmet prebijanja može da bude:

  1.  kreditni poslovi sa inostranstvom u devizama,
  2. realizovan spoljnotrgovinski promet robe i usluga,
  3. direktne investicije iz člana 11. Zakona, ili
  4. ulaganja u nepokretnosti iz člana 12. Zakona.

 Dugovanja i potraživanja se mogu prebijati u celosti ili delimično. Međutim, ukoliko su računi rezidenta, na dan prebijanja u smislu ove odluke, blokirani radi izvršenja prinudne naplate, rezident ne može izmirivati obaveze prebijanjem.

Prebijanje sa potraživanjem, odnosno dugovanjem nastalim po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama koji su evidentirani kod NBS,  su:

  •  dospele neplaćene obaveze i dospela nenaplaćena potraživanja po glavnici i kamati po kreditu ili zajmu  koje je uzeo od nerezidenta ili odobrio nerezidentu posle 28.4.2002. godine, ili
  • lrealizovano uvoz, odnosno izvoz robe ili usluga koji nije plaćen, odnosno naplaćen u roku dužem od godinu dana od dana uvoza, odnosno izvoza, kao i po osnovu unapred naplaćene, odnosno plaćene robe ili usluga koji nisu izvezeni, odnosno uvezeni u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate, odnosno plaćanja (kreditni posao iz člana 4. Zakona).

Predmet prebijanja, u smislu ove odluke, mogu biti samo dugovanja i potraživanja koja su nastala po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom iz člana 4. Zakona ugovorena u devizama. Dugovanja i potraživanja nastala po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom iz člana 4. Zakona, a koja su ugovorena u dinarima, nisu obuhvaćena ovom odlukom.

 

Prebijanje sa potraživanjem, odnosno dugovanjem nastalim po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga

 

Predmet prebijanjamože biti i postojeće dugovanje i potraživanje nastalo po realizovanom spoljnotrgovinskom prometu robe ili usluga.

Pod tim se podrazumevaju neplaćeni uvoz i nenaplaćeni izvoz robe ili usluga koji se, u smislu Zakona, ne smatraju kreditnim poslom sa inostranstvom, odnosno kod kojih od dana izvršenog uvoza, odnosno dana izvršenog izvoza, do dana prebijanja nije proteklo više od godinu dana.

 Prebijanje sa potraživanjem, odnosno dugovanjem nastalim po osnovu direktne investicije

Predmet prebijanja,  može biti i dospela neplaćena obaveza, odnosno dospelo nenaplaćeno potraživanje po osnovu učešća u dobiti ostvarenoj obavljanjem privredne delatnosti nerezidenta u Republici, odnosno rezidenta u inostranstvu /dividenda/.

 

Prebijanje sa potraživanjem, odnosno dugovanjem nastalim po osnovu ulaganja u nepokretnosti

Predmet prebijanja može biti postojeće dugovanje i potraživanje nastalo po osnovu ulaganja u nepokretnosti nerezidenta u Republici ili rezidenta u inostranstvu.

Prebijanje se može vršiti samo do iznosa neplaćene kupoprodajne cene po ugovoru o kupovini nepokretnosti.

 Način prebijanja dugovanja i potraživanja

Odlukom se uređuje samo način obavljanja ovih poslova, dok je sadržina ugovora ili izjave između nerezidenta i rezidenta u slobodnoj formi, kako učesnici u poslu sami odluče, bitno je da je u pisanoj formi i uz obostranu saglasnost.

Prema tački 3. Odluke, da bi se izvršilo prebijanje dugovanja i potraživanja po kreditnim poslovima sa inostranstvom dovoljno je da učesnici u prebijanju zaključe ugovor u pisanoj formi, odnosno da se saglase sa ovakvim načinom izmirivanja međusobnih obaveza.

 Propisana dokumenta

Propisano je da se prebijanje dugovanja ili potraživanja rezidenta prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom u devizama vrši na osnovu:

  • ugovora o prebijanju, koji su učesnici u prebijanju zaključili u pismenom obliku, ili
  • pismene izjave o saglasnosti o prebijanju, koju jedan učesnik u prebijanju upućuje drugom, s čim se saglasila druga strana u poslu.

 

Dan prebijanja dugovanja i potraživanja

Danom prebijanja, smatra se dan koji su učesnici u prebijanju ugovorom ili izjavom  o prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza.

Ukoliko se prebijanje vrši na osnovu zaključenog ugovora o prebijanju, a dan prebijanja nije preciziran ugovorom, danom prebijanja smatraće se dan kad su oba učesnika u prebijanju potpisala taj ugovor.

Ukoliko se prebijanje ne vrši na osnovu ugovora o prebijanju, već na osnovu pismene izjave o saglasnosti o prebijanju, koju jedan učesnik u prebijanju upućuje drugom, a s čim se saglasila druga strana u poslu, danom prebijanja će se smatrati dan kad je poslednji učesnik u prebijanju potpisao izjavu o saglasnosti s takvim načinom izmirenja obaveza

 Obaveze rezidenta

 

Rezident, koji je izvršio prebijanje, dužan je da čuva dokumentaciju na osnovu koje je to prebijanje izvršeno. Odlukom nije propisan rok čuvanja ove dokumentacije.

Rezident je, isto tako, dužan da ovu dokumentaciju dostavi na uvid na zahtev organa kontrole.

Za istinitost podataka i verodostojnost dokumentacije, na osnovu koje je prebijanje izvršeno, odgovoran je rezident.

 Izveštavanje NBS o izvršenom prebijanju

O izvršenom prebijanju rezident ima obavezu da promene po kreditnom poslu sa inostranstvom u devizama evidentira kod NBS u skladu sa odlukom kojom se uređuje izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom.

Ove promene se evidentiraju na osnovu Odluke o izveštavanju o kreditnim poslovima sa inostranstvom “Sl. glasnik RS”, br. 60/2013. Ova Odluka primenjuje se od 20.07.2013. i samim tim prestaje da važi Odluka o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom “Sl. glasnik RS”, br. 85/2011.

 

Stupanje na snagu i primena Odluke

 lOdluka je stupila na snagu 15.6.2013. godine.

Samim tim, Uredba o uslovima i načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama primenjivaće se do 14.6.2013. godine, dok će se od 15.6.2013. godine na ove poslove primenjivati nova Odluka.

Postupci koji su započeti po ranije važećem članu 6. Uredbe a nisu okončani do 14. juna 2013., obustavljaju se.

 

 

UGOVOR O PREBIJANJU DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA
PO OSNOVU KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM U DEVIZAMA

 

Na osnovu člana 6. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju i tačke 3. Odluke o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom u devizama, ugovorne strane

 

1 Privredno druđtvo “IFA” d.o.o, sa sedištem u Beogradu, MB 06989340, PIB 101532349  (dalje: Privredno društvo – rezident) i

 

2. “VALMEX” Ltd, sa sedištem u Nikoziji, Kipar  (matični ili poreski broj)(dalje: Privredno društvo – nerezident)

zaključuju

UGOVOR O PREBIJANJU

Član 1

Ugovorne strane su saglasne da je Privredno društvo – nerezident dana 17. 02. 2008. godine, na osnovu ugovora o kreditu koji je evidentiran kod Narodne banke Srbije pod br. 277765/08 dana 24. 02.2008., potražuje od Privrednog društva – rezidenta po glavnici iznos od 120.000 EUR  i po kamati iznos 12.800,00 EUR  što ukupno  iznosi  132.800,00 EUR

Član 2

 

 

Ugovorne strane su saglasne da je Privredno društvo – rezident  osnovu realizovanog izvoza 465  kom alumunijumskih prozora tarifni broj 7610100000 , po fakturi broj 278/2013 od 20. marta 2013. godine u vrednosti od  92.800,00 EUR. Roba je izvozno ocarinjena dana od 22. jmarta 2013. godine, broj  JCI  11029/1346. Za navedeni iznos izvoza, time jePrivredno društvo – nerezident  postalo dužnik Privrednog društva – rezidenta.

 

Član 3

 

Ugovorne strane su saglasne da njihove međusobne obaveze iz čl. 1. i 2. ovog ugovora u iznosu 92.800,00 EUR  prestanu prebijanjem dana 01. 07. 2013.  godine, posle kog datuma ugovorne strane nemaju međusobnih potraživanja u navedenom iznosu.

Član 4

Ugovor je sačinjen u _________ istovetnih primeraka, od kojih svaka strana zadržava po _________ primeraka.

 

U __________ dana __________ godine

PRIVREDNO DRUŠTVO – REZIDENT                   PRIVREDNO DRUŠTVO – NEREZIDENT

__________________________                         __________________________

 

 

REEKSPORT – ROBA KUPLJENA U INOSTRANSTVU I DIREKTNO ISPORUČENA U INOSTRANSTVU

Potrebna dokumenta za kupovinu robe  od inodobavljača:

  • porudžbenica ino dobavljaču;
  • otpremnica;
  • račun, /obično na računu stoji da je kupac vaša firma, krajnje mesto isporuke su podaci vašeg ino kupca/;
  • devizni kontrolnik za uzvoz robe /nije obavezan/;
  • pravdanje kod Deviznog Inspektorata /ukinuto 06.10.2012./;
  • Potrebna dokumenta za izvoz robe inokupcu:

  • porudžbenica ino kupca;
  • ugovor o reeksportu, posebno je važno ako kupac plaća avansno robu, u ugovoru obavezno navesti da je avansno plaćanje kako bi imali oslobođenje od obračuna i plaćanja PDV po osnovu prijema novca;
  • otpremnica;
  • račun;
  • devizni kontrolnik za izvoz robe; /nije obavezan/
  • pravdanje kod Deviznog Inspektorata; /ukinuto/

 

bilo bi dobro, kada roba stigne na krajnje odredište da vam kupac pošalje fotokopiju ili skeniran CMR i vaš Račun sa pečatom carine i svojim pečatom kojim potvrđuje da je roba stigla po porudžbenici;

 Rok za naplatu izvezene / uvezene robe je kao i za druge spoljnotrgovinske poslove godinu dana.

Šifra plaćanja i naplate je 312.

Ukoliko se ne naplati ili plati roba po poslu reeksporta nije moguće registrovati kreditni odnos po obavljenom spoljnotrgovinskom poslu, kao za druge spoljnotrgovinske poslove.


KNJIŽENJE   

1. PRILIKOM KUPOVINE:

           

Datum

Račun

Račun

OPIS

Duguje

Potražuje

18.09.2012

1361

 

Roba koja je predmet reeksporta

281.750,00

 

18.09.2012

 

4340

Dobavljači u inostranstvu

 

281.750,00

 

 

 

Ukupno

281.750,00

281.750,00

                       

2. PRILIKOM PRODAJE:

Datum

Račun

Račun

OPIS

Duguje

Potražuje

20.09.2012.

2030

KUPCI U INOSTRANSTVU

312.044,50

20.09.2012.

6034

PRIHOD OD PROD. ROBE U REEKSPORTU

312.044,50

20.09.2012.

5017

NAB. VR. PROD. ROBE U REEKSPORTU

281.750,00

20.09.2012.

1361

Roba koja je predmet reeksporta

281.750,00

20.09.2012.

4300

PRIMLJEN AVANS

155.606,15

20.09.2012.

2030

KUPCI U INOSTRANSTVU

155.606,15

Obrazac PPPDV

Vrednost izvezene – prodate robe ne evidentira se u Obrazac PPPDV u polje 001, jer je promet obavljen na osnovu čl. 12 Zakona o PDV.

Faktura za kupljenu robu od dobavljača, evidentira se u polje 008 PPPDV prijave..

 

IZVOZ I UVOZ ROBE I USLUGA BEZ PRELASKA CARINSKE LINIJE

NAPLATE I PLAĆANJA U DEVIZAMA ZA ROBU KOJA NE PRELAZI CARINSKU LINIJU

Izvoz – uvoz robe i usluga bez prelaska carinske linije i njihova naplata, za veliki broj  privrednika je i dalje nedorečena tema. Jedan od osnovnih razloga nedorečenosti i nejasnoća opet leži u nepovezanosti propisa.

Novi Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 i 88/2011)   spoljnu trgovinu definiše na sasvim nov način, kao prekogranični promet robe i usluga, uz, istovremeno, ukidanje instituta izvozno-uvoznog carinjenja robe bez prelaska carinske linije, mogućnost devizne naplate, odnosno plaćanja po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata, a po osnovu izvoza ili uvoza robe, u slučajevima kada ne dolazi do prelaska robe preko carinske linije. Prethodni Zakon o spoljnoj trgovini dozvoljavao je promet roba i usluga bez prelaska carinske linije.

članom 3. Zakona o deviznom poslovanju definisano je da se plaćanja, naplaćivanja i prenos po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrše slobodno, kao i da, između ostalog, obuhvataju plaćanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova i po drugim tekućim poslovima sa inostranstvom, u smislu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Mogućnost devizne naplate, odnosno plaćanja i bez prelaska robe preko carinske linije

Uvođenje novog pododeljka u Šifarnik osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom, koji pruža mogućnost naplate, odnosno plaćanja po tekućim poslovima između rezidenata i nerezidenata i u slučajevima kada se radi o spoljnotrgovinskim poslovima kod kojih roba ne prelazi carinsku liniju,

Uputstva o dopunama Uputstva za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom, u poglavlju I.Transakcije između rezidenata i nerezidenata, u delu Tekući računi – roba, posle pododeljka Roba dodat je naziv novog pododeljka, kao i nove šifre osnova priliva i odliva: 712

           

TRENUTNO VAŽEĆE – IZVEŠTAVANJE U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM

Na snazi su i dalje dva obavezujuća sprovedbena akta kojima je propisana obaveza dostavljanja izveštaja Narodnoj Banci Srbije i to:

 

1.  direktna investicije nerezidenta u zemlji /stanje i transakcije/– DI-1 obrazac /tromesečno/;

2.   direktene investicije rezidenta u inostranstvu /stanje i transakcije/ – DI-2 obrazac /tromesečno/;

  3. Izveštaj o portfolio vlasničkim  ulaganja rezidenata u inostranstvu – PI obrazac /tromesečno/;

4. mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti –  ulaganje rezidenata u vlasničke hartije od vrednosti koje nisu direktne investicije a čiji su izdavaoci nerezidenti i  ulaganje nerezidenata u dužničke hartije od vrednosti čiji su izdavaoci rezidenti – HOV obrazac /tromesečno/ ;

 5. izveštaj o transakcijama rezidenata s nerezidentima po osnovu izvođenja investicionih radova /građevinskih/ radova u inostranstvu – GRU obrazac /tromesečno/  ;

6. izveštaj o stanju i prometu na računima rezidenata u inostranstvu na kontokorentnim računima – RN obrazac /tromesečno/.

Izveštajio se popunjavaju u  SAD dolarima, prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara koji važi poslednjeg dana izveštajnog perioda.

 

Svi ovi izveštaji šalju se  elektronskom poštom na e-mail adresu: devizna.statistika@nbs.rs

KAZNE ZA NEPOŠTOVANJE PROPISA O IZVEŠTAVANJU

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident – pravno lice, banka i nerezident – pravno lice ako ne postupa u skladu sa propisom Narodne banke Srbije kojim se propisuju, ako ne postupa u skladu sa propisanom obavezom izveštavanja.

Za isti prekršaj kazniće se i odgovorno lice u rezidentu – pravnom licu ili nerezidentu, odgovorno lice u banci – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident – preduzetnik


ODLUKA O EVIDENTIRANJU KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM

  1. izvoz robe i usluga koji nisu naplaćeni u roku dužem od godinu dana;
  2. unapred plaćena roba ili usluga koja nije uvezena u roku od godinu dana od dana plaćanja;
  3. uvoz  robe ili usluga koji nije plaćen u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog uvoza, i
  4. unapred naplaćena roba ili usluga koja nije izvezena u roku dužem od godinu dana od dana izvršene naplate.

 Propisana sa dva kriterijuma na osnovu kojih se odreduje da li postoji obaveza evidentiranja kreditnih poslova, a to su:

pojedinacna vrednost posla mora da prelazi sumu od 100.000,00 dinara i ukoliko vrednost pojedinacnog posla ne prelazi navedeni iznos, ali ako je ukupna vrednost svih poslova u izveštajnom periodu veca od 1.500.000,00 dinara.


Šta to znači? Ukoliko imate jedan od 4 navedena posla ne realizovan a da je star godinu dana, a da njegova vrednost ne prelazi navedenih 100.000,00 dinara, nemate obavezu registracije kreditnog posla. Ukoliko ih je više, a njihov ukupan zbir (nenaplaćen izvoz, plaćeni avans, ne plaćeni uvoz i ako još imate i primljen avans iz inostranstva koji niste realizovali) onda ste u obavezi da izvršite registraciju kreditnog posla.

Obrasci za evidentiranje kreditnih poslova iz clana 4. Zakona o deviznom poslovanju, Odlukom su propisana tri obrasca za evidentiranja kreditnih poslova sa inostranstvom

Izveštaj o potraživanju rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu koji nije izmireno u roku dužem od godinu dana –  Obrazac P-1. 

Na ovom obrascu evidentiraju se svi izvozi robe ili usluga koji nije naplaćen u roku dužem od godinu dana, ili unapred plaćena roba ili usluga koja nije uvezena u roku dužem od godinu dana.  Na ovom obrascu, takođe evidentiraju se ne naplaćeni izvozi ili unapred plaćeni avansi koji su po starom zakonu bili evidentirani kao kreditni poslovi kojima je istekao rok naplate ili uvoza a u međuvremenu nije ugovoren novi rok, i to pod uslovima ako je od dana potraživanja proteklo više od godinu dana, treba ih ponovo evidentirati na propisanom obrascu P-1.

Izveštaj o obavezi rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu koji nije izmiren u roku dužem od godinu dana, evidentira se na Obrascu O-1.
 
Ova kreditna prijava odnosi se na uvoz robe ili usluga koja nije plaćena duže od godinu dana, takode ukoliko je unapred naplaćena roba ili usluga koja nije izvezena u roku dužem od godinu dana.

Izveštaj o potraživanju rezidenta po prethodno evidentiranom poslu izvoza/uvoza unapred plaćene robe ili  usluga po  kome  nije  istekao  ugvoreni  rok –   Obrazac P-2.

Ovaj izveštaj odnosi se na vec registrovane kreditne poslove po Zakonu o deviznom poslovanju koji je važio do 24. novembra 2011., gde su ugovorne strane unapred ugovarale rok za realizaciju posla duži od 180 dana, i po tom osnovu su registrovale kreditni posao. Stupanjem na snagu novog Zakona o deviznom poslovanju, svi privrednici koji su imali vec registrovan kreditni posao dužni su da ga jednostavno receno prergistruju na novom Obrascu P-2.

 Zajedničko za sve tri vrste izveštaja o kreditnim poslovima je sledece: predaju se tromesečno i to 10. januara,  10. aprila, 10. jula i 10. oktobra. Važno je napomenuti, da se ovi obrasci podnose sve vreme, znaci svaka  tri meseca sve dok se ne završi posao (naplati registrovan izvoz ili plati uvoz ….), takođe unece se i eventualne izmene u podacima koje su nastupile po pojedinim poslovima u prethodnom tromesecju..

 

Da napomenem i sledece, istom Odlukom propisano je koji se poslovi ne evidentiraju kao kreditni poslovi sa inostranstvom a to su:

  • kompenzacioni poslovi koji se obavljaju u roku iz rešenja nadrednog organa kojim su odobreni. Ukoliko se kompenzacioni poslovi ne realizuju u roku iz rešenja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, tada postoji obaveza evidentiranja takvog posla kao kreditnog pod uslovima propisani Odlukom, i

 

  •  poslovi kupovine u inostranstvu – alata koji neće biti uvezen u zemlju, koji ostaje u vlasništvu rezidenta i koristi se za uslužnu proizvodnju u inostranstvu rezidenta (npr. kada gradevinska firma kupi alat ili mašinu koju će koristiti u procesu gradnje objekta u inostranstvu)  – takav posao se ne evidentira kao kreditni posao sa inostranstvom.

Izveštaji se podnose za prethodno tromesečje u kalendarskoj godini, u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl adresu: izvestavanje@nbs.rs.

 

 

SPISAK SEMINARA I TRENINGA ZA 2013. GODINU

IZVOZ ROBE I USLUGA

  Sveobuhvatan trning uz objašnjenje i primere:

  • Priprema izvozne dokumentacije za postupak redovnog izvoza robe bez porekla;
  • Kriterijumi za utvrđivanje robe preferencijalnog porekla radi:
  • Izvoza robe sa poreklom u EU,
  • Izvoza robe sa poreklom u zemlje EFTE, CEFTE, BRK.
  • dijagonalna kumulacija porekla i priprema dokumenata za izvoz robe u zemlje potpisnice SAP  i PEM konvencije.….
  • Posebni uslovi za isporuku dobara na teritoriju APKM
  • Ovlašćeni izvoznik;
  • Privremeni izvoz

 

 

UVOZ – OD PORUDŽBENICE DO PLAĆANJA

  • Uvoz se ne završava sa porudžbenicom i plaćanjem carinskih troškova /carina+PDV+špediterske usluge/
  • Veliki broj roba se uvozi uz dozvole koje izdaju određeni državni organi;
  • Svi uvoznici kao i proizvođači dužni su da vode dnevne evidencije o ambalaži, i da dostavljaju godišnji izveštaj o uvozu ambalaže;
  • Spisak roba koje podležu obavezi plaćanja i vođenja dnevnih evidencija o robama koje podležu plaćanju “eko takse” / gume, robe koje sadrže azbest, ulja, motorna vozila i sva električna i elektronska roba/. Vodđenje dnevnih evidencija, sastavljanje tromesečnih i godišnjih izveštaja…;
  • Uvoz softvera, privremeni uvoz opreme … Podležu obavezi plaćanja poreza po odbitku. Opšta stopa je 20%, uz posebnu dokumentaciju i u zavisnosti iz koje zemlje dolazi ta stopa može da bude od 5-10%;
  • Primena uvoznih preferenijalnih carinskih stopa  za robu koja dolazi iz područja gde je moguće primeniti niže stope ili 0% carine, sa kompetnom potrebnom dokumentacijom i primerima;
  • Privremeni uvoz…

 

 AKTIVNO OPLEMENJIVANJE I REEKSPORTNA DORADA

Posebno je namenjen firmama koja se bave proizvodnjom – uvoz repromaterijala na doradu i vraćanje inoparneru gotovih proizvoda – fakturiše se samo cena usluge proizvodnje;

  • Prilikom uvoza ne plaća se carina i PDV;
  • Priprema dokumentacije za uvoz:
  • Ugovor, normativi, specifikacije,
  • ZAHTEV ZA ODOBRENJE POSTUPKA  predaje se mesec dana pre ulaska robe u Zemlju – to je od jula 2013.
  • Izvoz – razduženje uvezenog repromaterijala i fakturisanje usluge;
  • Obračun eventualnih troškova prema Carini….
  • Šta je ekvivalentna roba….
  • Reeksportna dorada – uvoz robe iz jedne ili više zemalja – izrada gotovog proizvoda i izvoz u treću zemlju a sve bez obračuna i plaćanja carine i PDV.
  • Formiranje kompletne dokumentacije za jedan od najsloženijih  spoljnotrgovinskih poslova

DEVIZNO POSLOVANJE I DOSTAVLJANJE IZVEŠTAJA NBS

Novine koje donosi Zakon o deviznom poslovanju

Teme na treningu:

  • Ÿ Tekući poslovi;
  • Kapitalni poslovi;
  • Direktna ulaganja i investicioni radovi;
  • Dokumenta za pravdanje Deviznom inspektoratu
  • DI – 1, DI-2, GRU OBRASCI, Popunjavanje – primer
  • Rokovi  i način evidentiranja kreditnih poslova kod Narodne banke za spoljnotrgovinske poslove koji su započeti pre godinu dana Inisuplaćeni ili naplaćeni u zakonskom roku;
  • Dostavljanje i popunjavanje P1, P2 i O1 obrasca
  • Međunarodno prebijanje dugovanja i potraživanja po obavljenom spoljnotrgovinskom poslu – vrste i postupak sprovođenja;
  •  Primer ugovora – izjave za prebijanje;
  • Kreditni poslovi sa inostranstvom;
  • Registracija kreditnog posla kod NBS
  • Uslovi za prebijanje dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnihposaosainostranstvomudevizama;
  • Faktoring i forfeting poslovi

..

MEĐUNARODNA ASIGNACIJA, CESIJA, PRENOS I PREUZIMANJE DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA PO SPOLJNOTRGOVINSKIM POSLOVIMA

Naplaćivanje i plaćanje po poslovima na osnovu kojih rezidenti vrše naplatu, odnosno plaćanje trećem licu – nerezidentu;

Primer ugovora o naplati potraživanja od drugog nerezidenta;

Knjiženje primera;

Primeri ugovora o plaćanju drugom nerezidentu, odnosno naplata od drugog nerezidenta

Sličnostiizmeđufaktoringposlovaipreuzimanjaduga;

         Razlikeizmeđufaktoringposlovaipreuzimanjaduga;

         Prednost faktoring ugovora u odnosu na kredit;

         Primerugovoraofaktoringu;

         Knjiženje  računovodstvenihpromenanakonzaključenjaugovoraofaktoringu;

 

 

Pripremna nastava za sticanje licence za SPNFT

 

Pripremna nastava za polaganje ispita za sticanje zvanja ovlašćenog lica za sprečavanje pranja novca i finasiranje terorizma.

Polagane ispita za SPNFT je obavezno i odnosi se između ostalih obveznika, i na sve knjigovodstvene agencije.

Izmene Zakona neće biti, licenca je obavezna, jedina olakšica koju je država uvela – ispit je besplatan.

 predavanje drži gospodin dipl. ecc Dejan Trifunović, ovlašćeno lice sa licencom za SPNFT;

Šta karakteriše sve treninge i šta polaznici dobijaju pored stručnog znanja iz prakse?

- Predavači su privrednici, što olakšava kontakt sa predavačem i mogućnost da dobijete odgovore na konkretna pitanja

- Kompletan materijal : skripte i CD sa propisima koji prate materiju na treningu, konkretne primere i modele za rad;

- Upoznavanje sa najnovijim propisima i njihovom primenom;

- Predavanje je prilagođeno grupi;

 

 

Blog: www.biljanatrifunovicifa.com

 

Pored stručnih tekstova, uputstava za određene propise i obrasce ima kompletnu zakonsku regulativu /zakoni, odluke, uredbe, uputstva- sve je grupisano po oblastima/, kao i mogućnost da pretplatnici mogu da postave pitanje. Njegova cena na godišnjem nivou je 30 eur+pdv.

Od Nove godina članarina će iznositi 50 eur + pdv.

 

Hvala vam  na pažnji,

Pozdravljam vas do sledećeg treninga,

Biljana Trifunović